АФОРИЗМИ ИХОРА СИЧОВИКА

Ихор Сичовик

КУЛТУРОМ ПО НЕКУЛТУРИ

Задатак критичара је: да у лошем нађе добро, а у добром – лоше.

Неки песници чак ни украсти не умеју.

Песници су галебови у мору прозе.

Сликар је дуго убеђивао посетиоце да то није слика, већ његов штафелај.

Прво беше реч, а друго – одговорност за реч.

У опери је певао баритон, а код куће је био лишен права гласа.

Писати је лако, тешко је читати.

Највећа драма одиграла се у позоришном колективу.

Чак је и музика непожељна, када трешти у три ујутро.

Само су популарне књиге и жене прошле много руку.

Афоризме штампају на задњој страни. На првој штампају свакакве глупости.

Сатири нису потребни адвокати – она је сама судија.

Комедија – то је пародија на озбиљне речи.

Човек без културе је као аутомобил без мотора: споља је ауто, а унутра – ништа.

Превод понекад представља кастрацију дела на другом језику.

Глумци маштају о добрим режисерима, а режисери – о добрим глумцима.

То, над чим код нас плачу, у Европи се смеју.

Уметност тера на размишљање и оне који ни о чему не размишљају.

Сва деца су талентована све док не одрасту.

Уметност тражи жртве, али су кориснији спонзори.

Уметност је вечита. Корисници су – тренутни.

Позоришни бифе доносио је више прихода од позоришта.

Слава не хода сама – за њом трче завидници.

Цитат – то је похвала или увреда туђим речима.

Једини текст који је он, са доста напора, прочитао, је онај код офталмолога.

Ако у теби спава геније, пробуди га да не преспава своје време.

Последњи се смеје онај, који слабо капира хумор.

Чак и међу кукавицама постоје своји хероји.

Многе велике поете родила је несаница.

Једино што је заједничко за владу и народ је – узајамне нетрпељивост.

Разумни су недостижни, али зато су глупи увек при руци.

--------------------------------------------------------------------------------

Са украјинског превео: Јарослав Комбиљ (2014.)

ŠIPAK.RS