Ихор Сичовик
КУЛТУРОМ ПО НЕКУЛТУРИ
Задатак
критичара је: да у лошем нађе добро, а у добром – лоше.
Неки песници
чак ни украсти не умеју.
Песници су
галебови у мору прозе.
Сликар је
дуго убеђивао посетиоце да то није слика, већ његов штафелај.
Прво беше
реч, а друго – одговорност за реч.
У опери је
певао баритон, а код куће је био лишен права гласа.
Писати је
лако, тешко је читати.
Највећа
драма одиграла се у позоришном колективу.
Чак је и
музика непожељна, када трешти у три ујутро.
Само су
популарне књиге и жене прошле много руку.
Афоризме
штампају на задњој страни. На првој штампају свакакве глупости.
Сатири нису
потребни адвокати – она је сама судија.
Комедија –
то је пародија на озбиљне речи.
Човек без
културе је као аутомобил без мотора: споља је ауто, а унутра – ништа.
Превод
понекад представља кастрацију дела на другом језику.
Глумци
маштају о добрим режисерима, а режисери – о добрим глумцима.
То, над чим
код нас плачу, у Европи се смеју.
Уметност
тера на размишљање и оне који ни о чему не размишљају.
Сва деца су
талентована све док не одрасту.
Уметност
тражи жртве, али су кориснији спонзори.
Уметност је
вечита. Корисници су – тренутни.
Позоришни
бифе доносио је више прихода од позоришта.
Слава не
хода сама – за њом трче завидници.
Цитат – то
је похвала или увреда туђим речима.
Једини текст
који је он, са доста напора, прочитао, је онај код офталмолога.
Ако у теби
спава геније, пробуди га да не преспава своје време.
Последњи се
смеје онај, који слабо капира хумор.
Чак и међу
кукавицама постоје своји хероји.
Многе велике
поете родила је несаница.
Једино што
је заједничко за владу и народ је – узајамне нетрпељивост.
Разумни су
недостижни, али зато су глупи увек при руци.
--------------------------------------------------------------------------------
Са
украјинског превео: Јарослав Комбиљ
(2014.)
0 коментара:
Постави коментар