Himna, zastava i grb su simboli naše
države, ali narod nije.
On je simbol siromaštva.
Fali nam jeftina radna snaga.
Dilema je samo da l' da je uvozimo
ili sami da je pravimo...
On nož uopšte ne koristi dok jede.
Samo kad pije.
Svuda u svetu je produžen životni vek
ljudi, samo u Srbiji nije.
U njoj se i dalje živi od danas do
sutra.
Moje dete vaspitava ulica, a
komšijino televizor.
Moje je bolje vaspitano.
Nabavio sam punjač za mobilni
telefon,
al' za frižider još nisam. Zato je i
prazan.
Pola života sam dao za otadžbinu.
Pola još uvek nisam.
Dobro je da ova naša demokratija ima
granice,
al' je loše to što se graniči samo s
diktaturom...
Svaki aforizam ima tri dimenzije:
dužinu, širinu i dubinu.
Naša država je slobodna i ne robuje
više nikom.
Čak ni propisima.
Nesposobni ljudi u Srbiji ne mogu
više čak ni da vas podmite,
al' zato sposobnima sve ide od ruke!
Prelazni rok se lagano bliži kraju.
pošto boljih ponuda nisam imao,
morao sam da produžim vernost
alkoholu na još godinu dana...
Prepodobni se samo uz pomoć podobnih
mogu rešiti nepodobnih.
Lakše je danas u Srbiji gaziti po
ljudima, nego po putevima.
Bolje su obeleženi.
Sve dok ne naučimo da upravljamo
otpadom,
otpad će upravljati nama.
Dezerteri su već spremni za rat.
Ostali još nisu.
Povremeno pijem lekove za depresiju.
Najčešće rakiju i pivo.
Na promocije knjiga retko dolaze
nezvani gosti.
Zvani još ređe.
Moja žena je kao automobil.
I ona u gradu troši više, nego na
otvorenom!
Da ih žena i vlast varaju, muž i
narod uvek poslednji saznaju.
Armija nepismenih je naša najveća
paravojna formacija.
Naš narod se ponovo povezao sa bogom.
Sa pameću još nije.
Korov je u Srbiji odavno postao
ukrasna biljka.
Država neće da troši metke na ološ.
Samo na poštene ljude.
Naša država se nalazi na granici dva
sveta.
Ovog i onog.
Satiričar je pisac koji retko ubija
svoje književne junake.
Mnogo češće oni ubijaju njega.
Gdegod pogledam vidim vođu.
Sebe nigde.
Ninus Nestorović
0 коментара:
Постави коментар