Слободан Дурмановић:
Рађање царевине
Председник је стрпљење исцрпео
што је противнике до сада трпео.
Признаје да је наивно грешио
па је сад, каже, чврсто решио:
све своје противнике домаће
са политичке сцене отераће,
уз помоћ челичне метле,
зарад будућности
светле.
На том су путу постали сметња
и за будућност велика претња.
Зато ће од сад да влада сам,
јер поред таквих то није срам!
Позвао је све саветнике,
дао им своје препоруке
какве му требају одлуке,
а они се, наравно, слажу
за малу већу апанажу.
Па, брзо и договор паде
шта ће и како да ураде.
Све ће да заврше у скупштини
по добро опробаној рутини:
сазове се седница посебна
и посланичка већина потребна
и они да се брзо усагласе
да председника за цара прогласе
и републику званично угасе.
Па да се одмах у устав упише
да то нико не може да избрише.
По председниковој пуномоћи
све да се заврши преко ноћи,
да противници не ометају
грађане који мирно спавају.
А кад се у царевини
пробуде
да се веома пријатно узбуде
сред нове будућности светле,
чим чују гласно прве петле,
што сваки исто
кукуриче:
царска се никад не пориче!
0 коментара:
Постави коментар