Ихор Сичовик
ОН,
ОНА, ОНО
Некад је љубав била до гроба, а сада је до венчања.
Љубав се рађа у радости, а умире у мукама.
„Шта је то љубав?“ – питали су мудраца. – „То је кад осећаш
топлину и уз највећу жегу“.
Љубав је као водена стихија – ничим је не можеш зауставити.
Човечанство се полако облачило, зато се брзо свлачи.
Он није био егоиста – волео је и туђе жене.
Њену кратку памет компензовале су дуге ноге.
Туђом љубављу нећеш се насладити.
Мушкарац је у љубави као свећа, а жена – као шибица.
Ако не испуњаваш своје брачне обавезе, препусти их другима.
Чак и криво огледало не може створити лепоту.
Рађајући мушкарце, жене саме себи стварају проблеме.
Пут до њеног срца прекривен је лешевима.
Љубав има свој језик.
Паре су створене за жене, а жене – за паре.
До венчања била је добра свима, после венчања – само мужу.
Жени никад није касно да се подмлади.
Жене је способна за све – чак и више од тога.
Свака жена се могла удати за бољег човека, да такве нису
разграбиле друге.
Да ли си учинио добро, оженивши се? За тражење одговора имаш
остатак живота.
Љубав треба да привлачи, а не да везује.
Прави мушкарац није онај у панталонама, већ онај у кревету.
Жену понекад опседају као тврђаву, а кад је освоје – тамо нема
ничега.
Жена је као лавиринт из којег се не извуче свако срећно.
Ихор Сичовик
Превод са украјинског: Јарослав Комбиљ
0 коментара:
Постави коментар