Nevidljivi
čovek
-Istina je doktore, taj nevidljivi čovek živi kod mene već puna tri meseca. Znam da vam je teško da mi poverujete, gotovo da mi niko ni ne veruje ali to je nažalost istina. Za ova tri meseca ja sam izgubio sve prijatelje, napustila me je supruga, odvela je i decu i sve to zbog tog nevidljivog čoveka. Ja ga nazivam nevidljivim zato što ga svi smatraju nevidljivim ali ja ga vidim. U početku me je jako nervirao, izluđivao me je, pokušao sam da ga oteram od sebe ali sve je bilo uzaludno. Sada sam se već privikao na njega i postali smo bliski prijatelji jer, znate, samo mi je on ostao. Ne bih vam se ja ni obratio za pomoć ali počeo je da me prati na posao, kaže da je usamljen kada ga ostavim samog kod kuće. A ljudi na poslu baš i nemaju razumevanja za njegovo prisustvo, znate kakvi su ljudi. Rizikujem da ostanem bez posla. Mogu li da dobijem čašu vode?
-Izvolite.
-Hvala doktore. Udoban vam je ovaj kauč. Koža?
-Da, da....Rekli ste da vam gotovo niko ne veruje za postojanje tog nevidljivog čoveka, znači, neko vam je ipak poverovao?
-Jeste. Onomad kada su bili izbori. Krenem ti ja na glasanje, Mile, tako ga zovem...njega...nevidljivog čoveka, krene sa mnom. Posvađemo se nas dvojica na biračkom mestu oko političkih nesuglasica i umalo me zbog toga nisu udaljili. Objasnio sam sve predsedniku komisije i on me je razumeo. Čak je i Miletu omogućio da glasa.
Željko Žele Jovanović
0 коментара:
Постави коментар