Živojin Denčić
KRALJ IBI II
Моnodrama
је dramatizovana za izvođenje na teatarskim pozornicama. Bar tako govori Kralj
Ibi II.
Meni je doktor odstranio jedini zdravi testis!
Dogodilo se to nekako baš pred sam kraj dvadesetog veka. Dakle, početkom
dvehiljadite godine otišao sam na operaciju kile...
Kada su mi na klinici «Ljubišić» u Beogradu
rekli da im je direktor bolnice u Gonjoj Klisuri, gde sam operisan, u
telefonskom razgovoru priznao ono što su na klinici pregledom utvrdili, da mi
je dokor Nestorović odstranio jedini zdravi testis, doživeo sam nervni slom.
Nisam mogao da dovezem auto iz Beograda u Gornju Klisuru. Stalno mi je bilo na
umu zašto me je doktor Nestorović kastrirao? Jedino što znam je to da moja
petogodišnja kćerkica, moja mala Slađana, nikada neće imati rođenog brata ili
sestru. Muči me i pitanje da li će se poboljšati zdravstveno stanje moje
supruge. Kada sam otišao kod doktora Dragana Radojkovića, profesora na
Medicinskom fakultetu u Beogadu, on me je pored ostalog pitao:„Ko je to vama
radio operaciju? Neki mehaničar!?“
U takvom psihičkom stanju napisao sam pismo
manastiru Sveta Petka u Divljani. Molio sam ih da me prime. Želeo sam da se
zamonašim. Odgovorili su mi ovom razglednicom:»10.X/2000 «Dragi nam brate Čedomilje,
pre neki dan primili smo tvoje pismo. Blagodarimo Bogu što si živ i zdrav.
Brate Čedomilje, ako nam dolaziš bez problema iza tvojih leđa koji će te ponovo
vući u svet, dobro si nam došao i rado te čekamo. Do skorog viđenja želi ti sve
najbolje od Gospoda tvoj u Hristu Bogu jerom. Artemije sa bratijom.».
Ma ni komunisti mi to ne bi uradili. Oni nisu
kastrirali, mada su svojim protivnicima ponekad gnječili muda, ali to je
svojevrsno seksualno zlostavljanje..
Hoću da saznam zašto mi je doktor Nestorović
izvadio zdravo mudo. Ali uzalud...Ma, na njega sam slučajno naleteo. Ne bio ja Kralj
Ibi II, ako nije tako bilo.. Na televiziji stalno govore o zdravsvu. Jedu gomna
svaki dan, a na kraju kažu: «Mi idemo dalje sa svojim programom». Pa onda
pričaju da građani plaćaju danak starim manama...I sve tako, da ti muda oteknu
dok ih slušaš.
Ja sam primetio da mi desno mudo nije na mestu,
ustvari, da ga nema nigde!! Drao sam se iz sveg glasa: «Gde mi je desno mudo!»
Tada se pojavio hirurg Ljubivoje, došli su i drugi doktori. Ovaj što me
operisao, počeo je da me ubedjuje: Ne deri se toliko, jaje koje ti je nestalo
spustiće se posle nekog vremena na svoje mesto. Zbog kratkih pantljika povuklo
se u kanal.» To mi je govorio i kasnije, za sve vreme dok sam bio u bolničkom
krevetu
Ustvari, o fenomenu nespuštenih testisa kod dece
znao сам još od rane mladosti, još u pubertetu i da je moj levi testis
zaustavljen van svoje normalne linije spuštanja i da ova pojava kod dece nosi
medicinski naziv ektopija testisa. Lečenje je isključivo operativno, a da je
optimalno vreme za izlečenje između druge i četvrte godine, i da je posle toga
sve dockan..Na svu sreću, meni je samo levo mudo bilo zaustavljeno, a nisam
operisan na vreme i sada je tamo gde je bilo na početku. Rekli su mi da je
došlo do njegovog potpunog propadanja zbog poremećene ishane tkiva testisa...
Odlučio sam da odem u Nemačku kod mog druga iz
škole dr Miroslava Živkovića, dečijeg hirurga i načelnika Urološkog odeljenja
Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju Kliničkg centra u Minhenu i da od njega
zatražim stručni savet. Utvrdio je postojanje preponske kile na desnoj strani,
na strani gde mi je zdravo mudo! Sedeli smo napolju, u bašti pivnice na obali
jezera i pili pivo iz litarskih krigli. Pričali smo o mom slučaju, dok sam ja
povremeno gledao na obali jezera gole Nemce koji su se gegali pored obale
pokazujući sebe i gledajući druge.
Ali da nasavim svoju priču dalje, jer je ona za
mene neobično važna, mada znam da neću biti nosilac Nobelove nagrade. Utvrdio
je moj prijatelj dr Miša Živković postojanje preponske kile na desnoj strani,
na strani gde mi je zdravo mudo! Samo se po sebi razume da smo razgovor vodili
na srpskom i dobro sam ga razumeo, da mi je stoga predočio potrebu operacije
kile, koja mora hirurški da se odstrani. Onda se raspričao...
„Kilu mogu dobiti apsolutno svi, od beba do
starih ljudi, reč je o raširenom zdravstvenom problemu. Tako je to, moj
Stršljane ( To mi je nadimak iz detinjstva). Već sam se bio nalio pivom i malo
me ošamutilo, ali još nisam bio mortus. Te rekoh Miši: Znaš šta, prestani da trućaš gluposti. Vrlo
dobro znaš da imam samo jedno mudo i jasno ti je da usled operacije mogu
izgubiti sposobnost oplođenja.
Na to Miša najzad iskoči iz kože, ispljunu
cigaru, tresnu praznom kriglom o sto, što od njega, onako uravnoteženog, nisam
očekivao:“To što ti imaš samo jedno mudo – skresa Bandoglavac ( To mu je
nadimak iz detinjstva) – nema nikakve veze sa operacijom kile niti sa gubitkom
sposobnosti oplođenja.
De, de
–rekoh mu –daleko otera. Ja tebe, naravno, cenim (kad malo popijem ja svakog
cenim), ali ti ipak nisi herniolog i vodeći svetski stručnjak.: „Saslušaj me
pažljivo. (prebaci sako preko naslona stolice i uzvrte se za stolom) Zamisli da
si ti spermatozoid“. Izvini –rekoh –ali lakše mi je da zamislim da si ti
spermatozoid.
„Dobro (Bandoglavac
lako prihvati novu ulogu) Ja sam spermatozoid. Ja oživim, ali ne sam, već u
smeši dvestamilionske gomile istih takvih majušnih repatih punoglavaca kao što
sam i ja. Ali mi ne dospevamo odmah u uslove staklene bašte, nego u
kiselo-alkalnu sredinu, u kojoj samo jedan može da preživi. I onda svih dvesta
miliona otpočinju borbu za to jedno mesto. I svi osim jednog uginu. A taj jedan
pretvara se u čoveka. Rađajući se, on misli da je jedini u svojoj vrsti, ali
ispada da je opet jedan od dvesta miliona“.
Kakva budalaština! – rekoh. – Slušaj, takve
gluposti trabunjaš da me je već zabolela glava...Kakve veze ima to s mojim
slučajem? “ Da, da –reče. –Sad je manje-više jasno da ne razmeš. E baš si glup!“-
Možda sam ja glup, ali znam da je najveći poduhvat budala što su naveli pametne
da popuštaju.
„Uredu –reče Miša Bandoglavac. –Ja stvarno nisam
vodeći svetski stručnjak, već samo dečiji hirurg, Uostalom, ako kod tebe
postoji zrnce sumnje da ćeš usled operascije izgubiti sposobnost oplođenja
(Impotentija generandi), da bi zadržao za sebe mogućnost da jednog dana imaš
vlastito potomstvo, pored već rođenog deteta, možeš da pre operacije deponuješ
spermu i zamrznutu u konzervi predaš na čuvanje u androloškom odeljenju
univerzitetske klinike za kožne bolesti ovde kod nas u Minhenu, i onda si
siguran u svoje buduće potomstvo.“
Razume se, nisam mu baš poverovao. Ali mi on
reče da se lako mogu u to uveriti. U tu svrhu treba samo da posetim njegovu
poznanicu gospodičnu Siglinde Kolšlajber, koja radi u androloškom odeljenju
pomenute klinike u Blankenbergerštrase 91. „Mada –reče Miša–teško da ćeš
praktično uspeti da obaviš to deponovanje.” Zašto mada, zašto teško? –upitah.
–I sam kažeš da je to redovna praksa na klinici.„ Jeste –osmehnu se on. –Jeste,
ali cena deponovanja sperme za tebe još nije u oblast dostižnog. A i što bi se
izlagao nepotrebnim troškovima? I tako se u ovu pripovest umešala se i gospođa
Linda Kolšrajber, kojoj sam ja kasnije nadenuo nadimak Koli, pošto mi je bilo
teško da izgovaram njeno prezime Kolšlajber bez greške, a o imenu i da ne
kažem...Jednostavno sam ga skratio za tri slova, i umesto Siglinde zvao sam je
jednostavno Linda.
Androloško odeljenje pomenute univerzitetske
klinike bil0 je lepo uređeno. Mnoštvo šarenih plakata i prospekata koji
zaineresovanima nude raazne zdravstvene usluge. Upitah za gospodčnu Lindu i
uputiše me na riđu pegavu ženu u ćošku, zaklonjenu ekranom kompjutera. Pošteno
rečeno, u poslednjem trenutnku svojski se uplaših. Pomislih da me ona bitanga
Bandoglavac natociljao i da će se istog časa sjatiti celo odeljenje da se
slatko nasmeje namagarčenom strancu. Ali kad saopštih gospođi Lindi cilj svoga
dolaska, ona se, na moje zadovoljstvo, a bogme i na moje iznenađenje, nimalo ne
začudi i ne prsnu u smeh - Da, reče, oni zaista primaju spermu na čuvanje u
svako doba»...
„Dobro –reče gospođa Linda, naravno na lošem
srpskom i poče da tipka svojim namakiranim prstićima po tastaturi kompjutera.
Na ekranu zaskakutaše neka slova i brojke, gospođa Linda baci pogled na njih,
coknu jezikom, okrenu se ka meni i raširi ruke. Kada se brojke zaustaviše,
postrojiše se u broj: 4.578.00, nakon čega mi reče da je to cena deponovanja
sperme za razdoblje od deset godina čuvanja.
Naravno, na Bandoglavca sam računao bez ikakve
osnove. Kad sam zatražio pozajmicu, on mi reče da bi mi sa zadovoljstvom
pozajmio potrebnu sumu, ali, na njegovu veliku žalost, on i sam ima sada
izvesne finansijske teškoće, jer su mu neke pare otišle u vetar. Bandoglavac se
prosto uplašio da mi pozajmi novac. Zapazio sam da su imućni ljudi uopšte
cicije. Vratili smo se njegovoj kući, i tada sam primetio da je on ovakvim
razvojem događaja bio vrlo razočaran. Toliko se raznežio da mi je čak ponudio
da nešto popijem. Ja se, naravno, nisam dao dugo moliti. Prvu čašu ispih sa
njim, drugu i treću kad je otišao na telefon, a četvrtu opet s njim.
„Da –reče - ali ipak mi je žao što nije uspelo,
i imam ideju kako da dođeš do potrebnog novca. Agencija ''Milenol intereks'',
koja posluje sa univerzitetske klinikom za kožne bolesti ovde kod nas u
Minhenu, traži manekena za potenciju koji u spotu promoviše njihovo novo sredstvo za potenciju ''Vivorekt''. Spot je
zamišljen tako da maneken, kao razbarušen pijanista, svira klavir, ali ne koristeći
ruke već polni organ! I to sve zahvaljujući čudotvornom preparatu koji ''diže
iz mrtvih''.
“Ne, šta ti pada na pamet?! Ja sam iz Srbije,
kao što sam ti rekao, oženjen čovek, imam jedno dete...“Vidim, Stršljane (to mije nadimak iz detinjstva), da se
još nisi sasvim snašao na Zapadu. To nije bilo kakav spot. To je senzacija
stoleća! Ili čak dva stoleća. Dobio bi potreban novac, a spot možda vredi i
više, ali tvoja finansijska situacija ovog trenutka nije na najzavidnijem
nivou. Ne dopivši kafu, on nastavi da mi objašnjava kako se ništa neće videti,
ali da se da naslutiti posle draamatičnog otkopčavanja šlica na pantalonama. Na
kraju koncerta poklopac klavira pada, ali da ja skoro ostajem nepovređen! Da je
to početak reklamne kampanje novog preparata za potenciju ''Vivorekt'' sa
sloganom ''Raduj se, Evropo!''. Govorio je Bandoglavac, u vezi sa reklamom, da
je to skoro nemoguća misija, ne samo zbog honorara.
Grdno se vara onaj ko misli da je na moju odluku
iole uticala mogućnost da na lak način dođem do potrebne love. Ne tvrdim da sam
ravnodušan prema novcu, ali kada mi je objasnio o čemu je reč i kako će to da
urade, te da ako ja promovišem ovaj proizvod, proizvođač ''Milenol intereks''
pretpostavlja da običnim smrtnicima neće biti problem da ga i oni probaju, a da
se podrazumeva da i ja kao promoter dobijem paket proizvoda za sebe. Okej –
rekoh kratko i završismo razgovor oba zadovoljni, a ja sam u sebi zaključio da
davljenik ima pravo da maše i polnim organom, tim pre ako dobija time i
pristojan honorar, te da je u ovom slučaju ova svirka polnim organom korisna po
zdravlje davljenika. Kasnije sam otkrio da je klavir na kome sam svirao polnim
organom ustvari muziki kompjuter na kome se može svirati kao na klaviru,
orguljama i na bezbroj drugih instrumenata, tako da jedan čovek može jednim
prstom (u mom slučaju polnim organom) da izvodi dela koja su nekad mogli da
izvedu samo veliki orkestri.
Događaji su se razvijali vrtoglavo. Miša
Bandoglavac me je još istog dana predstavio Pi-aru (skraćenica od Publik
relations – uspostavljanje i negovanje dobrih odnosa sa javnošću – Objasni
Miša) Agencije ''Milenol intereks'' sa sedištem u Hauptstrase 12 gospodinu Hugu
Hundhausenu i izneo razloge naše posete. Napomenuo je gospodinu Hundhausenu da
bih za pristojan honorar ja rado pristao da učestvujem u pravljenju spota za
početak reklamne kampanje novog preparata za potenciju ''Vivorekt'' sa sloganom
''Raduj se, Evropo!''. Odmah je ugovoren honorar od 5.000 maraka. Gospodin
Hundhausen je već imao pripremljen model ugovora o autorskom honoraru za
pomenuti spot i tamo kao drugog ugovarača uneo moje ime: Čedomilj Miljković,
Gornja Klisura, Srbija, kao i ostale podatke iz pasoša koji sam mu dao na uvid.
Stavili smo potpis na ugovoru i već za idući dan zakazan je početak snimanja
spota po zamišljenom scenariju gospodina Huga Hundhausena.
Ovde moram da istaknem poštovanje ugovornih
klauzula i prema odredbama ugovora Agencija ''Milenol intereks'' uplatila je
istog dana na račun Androloškog odeljenja pomenute univerzitetske klinike u
Blankenbergerštrase 91 iznos od 4.578,00 maraka sa naznakom svrhe ove uplate i
za čiju račun, dok je preostali iznos od 422,oo marke meni odmah isplaćeno na
ruke.
Snimanje reklame u kojoj sviram klavir polnim
organom proteklo je bez ikakvih problema. Šta više, kao maneken za potenciju
uživao sam, tim pre što sam kod snimanja upotrebio čudotvorni preparat koji
''diže iz mrtvih'', uzetom pre koncerta. Naravno, ništa se nije videlo, ali je
sve bilo jasno posle dramatičnog otkopčavanja šlica na pantalonama, moga lica
anfas i iz profila i figure, kao i prekrivanja očiju starije gospođe iz publike
i njenog komentara ''Vidi, bez ruku!'', osim što je ova scena ponovljena zato
što sam se glasno nasmejao posle izgovorenog komentara, ali mi nije bilo smešno
na kraju koncerta, kada je poklopac klavira pao na ''onu'' stvar, mada je ona
bila toliko ''čvrsta'' da je ostala skoro nepovređena! Novi preparat za
potenciju pokazao je da i običnim smrtnicima neće biti problem da ga i oni
probaju, a ja sam dobio paket ovog proizvoda za sebe kao promoter. Mada je
muzička podloga za spot bila pripremljena mnogo ranije pre snimanja, dok sam
svirao klavir polnim organom, palo mi je na pamet da bi ovo veselje uz ovakvu
muziku moglo da traje do rane zore! Kasnije sam otkrio da je klavir na kome sam
svirao polnim organom ustvari muziki kompjuter na kome se može svirati kao na
klaviru, orguljama i na bezbroj drugih instrumenata, tako da jedan čovek može
jednim prstom (u mom slučaju polnim organom) da izvodi dela koja su nekad mogli
da izvedu samo veliki orkestri
Da bi zadržao za sebe mogućnost da jednoga dana
imam vlastito potomstvo, zatražio sam, pre operacije, da se moja sperma,
zamrznuta u konzervi, deponuje i čuva u Androloškom odeljenju naznačene
univerzitetske klinike za kožne bolesti u Minhenu.
Pošto je novac za deponovanje već bio uplaćen,
obavestili su me da sutra mogu da me prime. Obradovao sam se tome. Ako je tako,
onda i sledeći dan nije propao. Tu
informaciju su saopštili Miši Bandoglavcu, naravno na nemačkom. Lindu
Cohlschreiber, koja me je odmah prepoznala, kada sam se pojavio kod nje, u
laboratotiji Androloškog odeljenja
univerzitetske klinike u Blankenbergerštrase 91, izvesno sam iznenadio svojim
dolaskom mada je znala razlog dolaska. Miša Bandoglavac joj je javio da smo
izvršili uplatu potrebnog iznosa za deponovanje sperme. Ja sam joj uljudno
objasnio da sam spreman da položim seme na čuvanje, i da sam radi bržeg
obavljanja procedure, uzeo preparat za potenciju ''Vivorekt''.
„Joj, gospon!–reče ona.– Vi ste tuj”! Na licu
joj je lebdeo uobičajen osmeh, a na mom licu verovatno čuđenje! Odakle zna naš
jezik?! Posle mog pitanja, objanila mi da je bila u braku sa izvesnim Hinkom
Pelikom, bivšim iz Kutine u Hrvatskoj, da je njen bivši suprug poginuo u
saobraćajnoj nesreći, pre nekoliko godina u povratku iz Kutine u Kircheib, gde
su živeli u bračnoj zajednici više godina , ali bez dece, da je ona više puta
odlazila u Kutinu i tako sticajem prilika naučila naš jezik.. A tako je! -
shvatih ja najzad.
Eto vidite, ja sam stigao prema dogovoru.”Je,
je, vidim”. – reče, i pruži mi konzervu i objasni postupak ostavljanja sperme u
ovu posudu. Dok sam ja obavljao ceremenoju sa konzervom, ona kleknu i poče da
posluje nešto u depo za držanje konzervi sa spermom, uperivši u mene svoju
neopisivu zadnjicu. Njena kratka suknja se zadigla otkrivši providne gaćice s
tankom čipkom. O, bože! Oduvek sam bio slab prema tom delu ženske građe, ali
ovakvo iskušenje nisam doživeo. Te dve polulopte ispunjene zagonetnom energijom
privlačile su me kao magnet. Boreći se s napašću, pokušah da skrenem pogled i
razdraženo upitah šta toliko tamo petlja.
Vreme je da vam prikažem i događaje nastale
posle operacije bruha i kastriranja, kada mi je doktor Nestorović odstranio
jedini testis. Moja sumnja u mogućnost da doktor Ljubivoje Nestorović napravi
profesionalnu grešku, koju sam svojevremeno saopštio mom prijatelju dr Miši
Živkoviću Bandoglavcu, ostvarila se u potpunosti. Izvađeno mi je jedino mudo!
Ali gde da nađeš pravdu?
Dve godine docnije, klinika je, zbog
ograničenosti svoga skladišnog prostora, uputila meni pismo, tražeći od mene da
se izjasnim da li sam zainteresovan da se moja zamrznuta sperma i dalje čuva. U
pismu je stajalo i upozorenje da će konzerva sa spermom biti uništena, ukoliko
od mene, u roku od četiri nedelje, ne stigne pozitivan odgovor. Kroz pet dana,
ja sam, preporučenim pismom, obavestio kliniku da želim da se konzerva sa
spermom i dalje čuva.
To je pismo klinika primila, ali, iz
neobjašnjenih razloga, ono nije dospelo u moju istoriju bolesti. Pošto
laboratorija klinike nije dobila nikakve instrukcije, ona je, posle četiri
meseca, konzervu sa spermom uništila. O tome je nisam ništa znao sve dok mi dr
Miša Živković Bandoglavac nije javio, uz obaveštenje telefonom da dođem kod
njega. I tada sam tek saznao da je moja sperma uništena.
Kada mi
je to ispričao, obojica smo dugo ćutali. Dr Miša Živković Badoglavac je hteo
nešto da kaže o svemu tome, znao je da treba nešto da kaže, ali šta bi to moglo
biti, nije mogao da smisli i zato je osećao veliku nelagodnost. Tim pre što on
sam nije imao dece. Napomenuo je i to da ni Linda Kolšrajber, iako je bila
dosta mlađa od Miše Bandoglavca, nije mogla da ima decu, da oni formalno žive
kao samci. Rekao mi je da je ona ''dobra ženica i da bi hteo da se oženi sa
Lindom.' i oni su registrovali svoj brak pre nekoliko meseci. Venčali se i
zakleli da će biti zajedno u sreći i nesreći, da će se voleti i poštovati sve
dok ih smrt ne rastavi.
U međuvremenu, ja sam se, iste godine, sa
suprugom Dragicom dogovorio, pa sam ubrzo hteo da svoju raniju želju za drugim detetom
ostvarim putem veštačkog oplođenja supruge.
„ Evo šta ćemo –rekao je dr Miša Živković
Bandoglavac posle dugog ćutanja. – Ja sam mišljenja da uzmemo dobrog advokata i
da ti tužiš kliniku i zatražiš nadokanadu nematerijalne štete uzrokovane
uništenjem deponovane sperme. Uzećemo mog prijatelja Vili Stablera da te
zastupa u tom sporu. To je advokat. Toliko puta mi je ponovio, dok smo pili
pivo iz litarskih krigli koje ovde zovu mas. Ja ti tvrdim da Vili Stabler ima
muda za advokaturu!
“Haj,
Vili! – pozdravio ga je Bandoglavac. – Da li bi hteo da zastupaš jednog mog
prijatelja protiv Kliničkog centra u Minhenu gde mu je laboratorija klinike
uništila konzervu sa deponovanom spermom? „Molim? –začuo se iz slušalice glas
gospodina Stablera. Pošto je saznao da će usled operacije izgubiti sposobnost
oplođenja gubljenjem jedinog testisa koji ima
(Impotentia generandi), a da bi zadržao za sebe mogućnost da jednoga
dana ima vlastito potomstvo, dao je, pre operacije, da se njegova sperma,
zamrznuta u konzervi, deponuje i čuva u androloškom odeljenju Kliničkog
univerzitetskog centa u laboratoriji za kožne bolesti, ali je konzerva greškom
klinike uništena. Hm! –odgovori Vili Stabler.
–Dobro, videću šta mogu da uradim, i pozivam vas
da sa papirima dođete u moju kancelariju” To je bila za mene poseta čudnog
karaktera. Vili nam je održao besedu o advokaturi. Mene zanima i to ko će
snositi troškove na ime naknade i nagrade za rad advokata u ovoj pravnoj
stvari, Besedu Vili Stablera mi je sinhronizovano prevodio moj prijatelj
Bandoglavac. Dr Miša Bandoglavac je, nemajući kud u ovoj situaciji, posle svega
svom prijatelju garantovao naknadu i nagradu za rad, ubeđen da će Vili Stabler
uspeti u ovom sporu i tako nadokanaditi troškove sudskog postupka, a ja sam tim
povodom zaključio da bi teško išlo sa mršenjem muda da gaće nisu pocepane.
Sporni događaj je u tužbi radi naknade štete
Vili Stabler izneo detaljno i stručno, navodeći da je kod tužioca Čedomilja
Miljkovića, starog 31 godinu, utvrđena potreba deponovawa sperme da će tužilac
izgubiti reproduktivne organe, jer ni svoje jednino jajašce neće imati na
mesto. Pošto je saznao za to, tužiocu je bilo jasno da će usled operacije
izgubiti sposobnost oplođenja (Impotentia generandi). Da bi zadržao za sebe
mogućnost da jednoga dana ima vlastito potomstvo, dao je, pre operacije, da se
njegova sperma, zamrznuta u konzervi, deponuje i čuva u androloškom odeljenju
univerzitetske klinike za kožne bolesti tuženog Kliničkog univerzitetskog
centra u Minhenu.
Kroz pet dana, tužilac je preporučenim pismom,
obavestio kliniku da želi da se konzerva sa spermom i dalje čuva. To je pismo
klinika primila, ali, iz neobjašnjenih razloga, ono nije dospelo u tužiočevu
istoriju bolesti. Pošto laboratorija klinike nije dobila nikakve instrukcije, ona
je, posle četiri meseca, konzervu sa spermom uništila.
U međuvremenu, tužilac se iste godine sa
suprugom dogovorio o veštačkoj oplodnji, pa je ubrzo hteo da svoju raniju želju
za detetom ostvarim putem veštačkog oplođenja supruge. I tada je tek saznao da
je njegova sperma uništena. Zato tužiolac podiže tužbu kojom tuži kliniku i
traži nadoknadu nematerijalne štete uzrokovane uništenjem deponovane sperme.
Tužbeni zahtev glasio je na plaćanje 125.000 evra zbog pretrpljenih bolova. Sem
toga, mišljenja je da pravo na bolninu tužilac i po osnovu telesne povrede, jer
je uništenje sperme izazvalo kod njega psihosomatske tegobe.
Tužena klinika u odgovoru na tužbu ne spori da
je do uništenja sperme došlo nepažnjom njenog osoblja, te stoga pristaje da mi
nadoknadi troškove konzerviranja i čuvanja sperme. Međutim, smatra da nije
dužna platiti i novčanu nadoknadu zbog pretrpljenih bolova. Jer čak i u slučaju
kad bi sloboda odlučivanja o tome ''da li'' i ''kada'' oplođenje obaviti spada
u opšte pravo ličnosti, ja ne bi mogao zahtevati novčano obeštećenje zato što
sperma nije uništena namerno, nego iz nepažnje.
Vili Stabler je u postupku pred sudom prvog
stepena, pored već iznetih činjenica, zahtev za naknadu štete zasnovao i na
drugim činjenicama, da gubitak konzerve sa spermom konpenzira zatraženim
iznosom od 125.000,00 evra na ime naknade, tvrdeći da ako odvojena supstanca,
greškom lekara, njegovih pomoćnika ili nekog trećeg, bude oštećena, zamenjena,
nenanemienski upotrebljena ili čak uništena, tada se postavlja pitanje
odgovornosti zbog štete.
Prvostepeni sud odbija moj zahtev jer smatra da
je neosnovan. Vrhovni zemaljski sud u Franfurktu odbija moju žalbu i potvrđuje
presudu suda prvog stepena. Po njegovom shvatanju meni ne pripada pravo na
bolninu ni po paragrafu 847, stav 1. nemačkog Građanskog zakonika (On glasi:
''U slučaju povrede tela ili zdravlja kao i u slučaju lišenja slobode, oštećeni
može i zbog štete koja nije imovinske prirode zahtevati pravično obeštećenje u
novcu''.), ni po osnovu povrede opšteg prava ličnosti. Pravo na nadoknadu za
pretrpljeni bol ne dolazi u obzir zbog toga što se psihosomatski poremećaji kod
mene nisu mogli temeljiti na zahvatu u moj telesni integritet. Navodne duševne
tegobe nemogu se kvalifikovatikao povreda zdravlja u smislu paragrafa 847, stav
1. Građanskog zakonika, niti je dokazano da su one nepovoljno uticale na tok
mog lečenja od karcinoma. Nije povređeno ni opšte pravo moje ličnosti; uništenjem sperme dirnuto je jedino
u moju slobodu o upotrebi sperme za oplođenje. Međutim, ta sloboda nije
obuhvaćena opštim pravom ličnosti jer to pravo štiti samo postojanje pravne
pozicije, garantuje integritet čoveka, ne i njegovu aktivnost.
Po mišljenju Vrhovnog zemaljskog suda ja se ne
bi mogao pozivati ni na ''pravo planiranja porodice'', budući da se takvo pravo
ne priznaje. Najposle, dosuđivanje novčanog obeštećenja, po mišljenju suda, ja
ne bih mogao zahtevati ni zbog toga što je do uništenja konzerve sa spermom
došlo iz puke nepažnje posluge tuženikove; nedostaje, dakle, namerno usmeren
zahvat u pravnu poziciju koju imam.
Muški proteset Kralja Ibija II, znači moj
protest protiv navedenih presuda bio je izražen pasivnim položajem bolesnog
muškarca, za koga svaka pojava koja je povezana sa ženskim seksualnim
funkcijama postaje teški problem čoveka koji nema muda, čoveka koji nema mogućnosti kao drugi da uzvikne: ''Prodajemo
samo muda, bubrezi su na dijalizi''.
Reviziju protiv drugostepene odluke Savezni
vrhovni sud Nemačke smatra osnovanom. Stoga odlučuje da je usvoji i pobijanu
presudu preinači, udovoljavajući u celosti mom zahtevu. Da bi opravdao taj
pravni stav Savezni vrhovni sud morao je uraditi jednu od dve moguće stvari:
pokazti da sam ja, nasuprot shvatanja oba niža suda, pretrpeo ipak telesnu
povredu, mada je uništena sperma bila fizički odvojena od tela; ili objasniti
da je novčanu naknadu za pretrpljene bolove valjalo platiti zbog dopuštenog
širenja granica pravnom pravilu iz paragrafa 847, stav 1. Građanskog zakonika.
Sud se opredelio za telesnu povredu, shvatajući pravni pojam živog čovekovog
tela šire od njegovog uobičajenog značenja. Za takvo stanovište daje opsežnu,
sistematičnu i uverljivu argumentaciju.
Obrazloženje svog pravnog stava Savezni vrhovni
sud započinje iznošenjem pretežnog gledišta nemačkih pravnika o pravnom
položaju odvojenih delova živog čovečijeg tela. Suština toga gledišta je da
delovi tela sa odvajanjem postaju
stvari. Drugim rečima, pravo čoveka na vlastito telo preobraća se u svojinu na
delove svoga tela. Po nekima to treba da važi i za konzerviranu spermu. Stoga
uništenje sperme ne bi predstavljalo telesnu povredu na koju paragraf 847, stav
1. Građanskog zakonika nadovezuje novčano obeštećenje za pretrpljene bolove.
Međutim, sud smatra da je ovo stanovište suviše
usko. ( čita iz presude) On pojam
telesne povrede u smislu paragrafa 823, stav 1. i 847, stav 1. Građanskog
zakonika tumači široko. Pravo na vlastito telo sud shvata kao ''zakonom
uobličeni deo opšteg prava ličnosti'', i povredu tela vidi u svakom
neovlašćenom zahvatu u telesni integritet. Zaštićeno dobro po paragrafu 823,
stav 1.Građanskog zakonika nije materija, nego polje bivstvovanja i polje
određenja ličnosti, koje se materijalizuje u telesnoj strukturi. Propis
paragrafa 823, stav 1. štiti telo kao osnovicu ličnosti.
S obzirom na današnje mogućnosti medicine, pravo
samoodređenja, koje proizilazi iz opšteg prava ličnosti, ima za telo kao
zaštićeno dobro dopunski značaj. Napredak medicine dopušta da se od živog
čovečijeg tela izvesni delovi odvoje, ali s namerom da se telu docnije ponovo
pridodaju. Tada ovi delovi nemaju karakter stvari. Na primer: delovi kože ili
kostiju koji su privremeno odvojeni od tela i koji se tokom, kao transplantati,
ponovo spajaju sa telom. Isto važi i za čovekovu krv koja je data radi
autologne transfuzije i za jajne ćelije žene izdvojene radi veštačkog
oplođenja. Posle ponovnog prisajedinjenja telu, svi ti delovi vrše i dalje
svoju prirodnu funkciju. Promišljanje o tome da bi, radi očuvanja prava
samoodređenja, telesni integritet čovekov valjalo opsežno štititi, vode ka
zaključku da ovi delovi i za vreme dok se odvojeni od tela, sa stanovišta
zaštitnog cilja pravne norme, čine i dalje funkcionalno jedinstvosa telom.
Stoga izgleda potrebno da se oštećenje ili uništenje izdvojenih delova tela
vrednuje kao telesna povreda u smislu paragrafa 823, stav 1 Građanskog zakonika
Medicinski napredak i rastući značaj prava iziskuju, dakle, da se pod ''telom''
ne podrazumeva samo jedinstvo u telesnom smislu, nego pod njega treba podvoditi
sve ono što sa telom gradi '''funkcionalno jedinstvo''.
Situacija je, međutim, drugačija kad je deo tela
definitivno odvojen od celine i voljom dotičnog lica namenjen za presađivanje,
odnosno transfuziju drugome. U tom slučaju delovi tela pravno se poimaju kao
stvari, jer sa stanovišta davaočevog prava samoodređenja ne grade više
funkcionalno jedinstvo sa njegovim telom. Doduše, ako se izdvojeni delovi
upotrebe ili unište protivno volji davaoca, tada ipak može nastati i pravo na
obeštećenje, ali pod uslovom da se radi o teškoj povredi prava ličnosti. (da ne
čitam dalje presudu?..)
Na kraju, što se tiče visine nadoknade za
pretrpljene bolove tužioca, Savezni vrhovni sud smatrada ona ne zavisi od toga
kolika je verovatnoća da bi supruga tužiočeva dobila dete u slučaju da je bila
oplođena muževljevom spermom. Odlučujući značaj ima teško psihičko opterećenje
kome je izložen tužilac, jer je izgubio jedinu preostalu šansu da ima
zajedničko dete sa svojom suprugom. S druge strane, sud je vodio računa i o
činjenici da je uništenje sperme nastalo omaškom koja se potkrala posluzi
tužene klinike tokom nastojanja da se sačuva tužiočevo pravo samoodređenja.
Ceneći te okolnosti, sud smatra da suma od 125.000 evra predstavlja pravično
obeštećenje.
Dok nismo dobili presudu Saveznog vrhovnoh suda,
obrhvan zlovoljom više-manje tokom svakog mog boravka u Nemačkoj, bio sam
uveren da se sve urotilo protiv mene, osećao sam neprijatnost kao da mi je na
glavi ptičje govno. Jednog dana, dok smo šetali ulicama Minhena Miša
Bandoglavac smejao se dvadeset minuta, ne prestavši ni kad sam se nagnuo prema
njemu i pripretio mu da ću, ne umukne li, od njegovih muda načiniti meksičke
tortilje. Jok, prsnuo je ponovo u smeh.
Siglinde Kolšrajber i dr Miša Bandoglavac
ćaskali su jednog dana o zajedničkom životu. Ona mu je otvoreno rekla, kako mi
je preveo, dok sam nemo slušao njihov za mene nerazumljiv razgovor na nemačkom,
''da je konačno upoznala čoveka svog života.'' Pošto je poslednjih dana pre
ovog ćaskanja pokazivala znake mučnine i blage nesvestice, on je na srpskom
upitao: ''Da nisi malo trudna?''. Odgovorila mu je zagonetnim pogledom i
smešeći se, rekla da je i to moguće. Taj razgovor vodili su posle venčanja, za
vreme mog boravka u njihovoj kući prilikom odlaska u Hamburg zbog zakazanog
ročišta za glavnu raspravu.
Pošto smo prevalili popriličan put u šetnji,
nabasasmo na jedan italijanski restoran po imenu Kapričo, te predložih da
svratimo na ručak u čast uspešnog završetka spora sa Klinikom, naravno da ručak
bude na moj račun, što su i moji prijatelji Siglinde Colschreiber i dr Miša
Bandoglavac sa zadovoljstvom prihvatili. Naša kelnerica nije govorila engleski,
te se suočih sa nepremostivom teškoćom da budem shvaćen kod narudžbine, ovo tim
pre što ni ja nisam znao engleski, a i ožalošćen što ne govorim nemački, te je
Miša naručio pivo i pokazao na jelovnik, rekavši joj da je ja namerno
zadirkujem nepoznavanjem jezika. Bio sam posramljen što ne govorim nemački, ali
me uteši pomisao da bih, da ga govorim, razumeo čime se pompezni čovečuljak za
susednim stolom hvališe pred svojom ženom (ili možda ljubavnicom), te bih bez
sumnje svisnuo od dosade, baš kao i ona. Pomamno je pušila i s neskrivenim
zanimanjem odmeravala sve muškarce u prostoriji, osim mene.
Miša Bandoglavac je ustao od stola i pošao u
toalet, pošto je već ispio jedan mas u očekivanju poručenog jela, a gopođa Linda
koristeći njegovo odustvo, reče mi: ''On je plemenit čovek...добар .Ja sam
trudna. Videli ste, vaše visočanstvo? To je, ustvari, tvoje dete...Tvoje...
Ja sam brzo shvatila, da ja i Miša ne možemo da
imamo decu. Žao mi je da ga ostavim. Takav se rodio. Iz sažaljenja lepo sam
uzela iz tvoje istorije boleti pismo koje si uputio klinici sa izjašnjenjem da
si zainteresovan da se tvoja sperma i dalje čuva. I ja sam je sačuvala, ali
zbog dr Miše Živkovića Bandoglavca i upotrebila i želju za detetom ostvarila putem
veštačkog oplođenja, začela dete konzerviranom spermom! Čuvanje sperme za mene
nije bio problem, a još manji problem je bio postupak veštačke oplodnje. Tako
je bilo, gospodine Čedomilje...I rodiće se tvoje dete...Od zamrznute sperme
dobićeš sina...Nemoj reći Miši Bandoglavcu ovo što sam ti govorila. (Na kraju jedna didaskalija:Iz restorana čuje
se tiho, pa sve jače pesma C`est la vie)
0 коментара:
Постави коментар