Све околности из живота рачунате су нам као отежавајуће.
Осуђени смо на доживотни присилни нерад, рекоше незапослени.
Разменом зуб за зуб знамо шта се добија.
Оптужени има право да користи свој језик. У одбрани ћутањем.
Толико смо далеко догурали, да више нема повратка у стварност.
Тапкање у месту је опасно. За околину.
Не баш сасвим паметни размисле пре попуштања.
Када свирају узбуну - устаните. Као и кад свирају химну.
Граде споменике све дотле док народ жели да их руши.
Будалама је јасно да паметнији попуштају јер су у мањини.
Срамни стуб је још увек у нашим рукама.
Тако је - повикаше сви који не умеју да ћуте.
Тврдоглавим чињеницама се не може ништа доказати.
Опрезни људи разговарају са собом у присуству браниоца.
Јунаци из бајке сахрањени су са наравоученијем.
Песма би нас можда и одржала. Кад не би имала речи и музику!
Демонстранти су растерани. Да ослободе место за учеснике митинга!
Неки богови нису достојни да буду ни верници.
Све тече... а овде и цури на све страане!
Пришивају нам свашта, чак и да смо гологузи!
Када власт износи бајке наравоученије се само намеће.
И у овој драми наш став је толерантан!
Има индиција да ниједан доказ више није веродостојан!
Народно поверење изиграно је без музике!
Мечке ће играти све док не пронађу великог медведа!
Имамо и екологе који сваку шуму могу да претворе у џунглу.
Климање главом је одређени начин мућкања!
Нема ничег закулисног -ради се у четири ока!
Закон здраве памети се разликује од закон о играма на несрећу.
Знате га са свих поља, на којима ништа не ниче.
Приче за лаку ноћ слушамо од раног јутра!
Нема разлога да се устежете, хватајте се за сламку!
Насмеши се земљо, снимамо их скривеном камером!
Сузе помажу да брже сецкате лук.
Кад се све сабере, наша укупна несрећа је на позитивној нули.
Док траје реновирање лавиринта, ваш положај је безизлазан.
Кад год нам пукне филм они пусте рекламу.
Кад босоноги марширају, то није парада.
Људске потребе превазилазе наше могућности!
Дошли смо до јаких доказа. Даље се није могло.
Када су нашли заједнички језик, тек онда нису могли ништа одређено да кажу.
Сумње су магловите, али се то не примећује у овом мраку.
Потписали смо своју пресуду, у име народа!
Манија величине се лечи лажном скромношћу!
Живојин Денчић
0 коментара:
Постави коментар