ПСЕЋА НОЋ
Ноћ без месечевог зрака, чудна
И у њој свака џукела будна
Од псећег лавежа ми застане дах
Лице ми је у грчу из ока вири страх
Сви као с родословом на ме кидишу
Њушком влажном тело ми миришу
Погледом крволочним зуре у мене
Схватио сам, али касно: није то штене
Уједима зараженим они ме вребају
Шапама да зграбе и свом вођи предају
Из чељусти им цуре отровне материје
Које би да убризгају у моје артерије
И свако од њих себи даје за право
Да се поиграва мојом главом
Желе да управљају мојим животом
Ја мали човек измичем пред скотом
И тако мали пљунуо сам им сто пута
Мада знам мрак ће да ме прогута
Јер ноћ је ова тако чудна
А џукела свака будна
Зорица Бабурски
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар