S M O G
Uprlj'o se vazduh
k'o kuhinjska krpa
i nad nama lebdi
ta velika hrpa
Taj smog sve nam prlja
ponajviše kosu
i ja već ga ,evo
osećam u nosu
Ne da mi da dišem,
naprosto me guši
ulazi u pore,
ulazi u uši
Šta li sve se vozi,
šta li sve se loži
osećamo svi mi
to na svojoj koži
Ili stara kola
ili gnjila drva
zagađeni vazduh
grize poput crva
Još kada se magla
udruži sa smogom
biće kao da smo
mi pod nekom drogom
Udišemo vazduh
i trujemo pluća
nastavi l' se tako
zna se-večna kuća
Niko ni da mrdne
onim prstom malim
kad se trgne biće
kasno,molim...žalim
Sve više ih masku
preko lica veže
jer disati vazduh
postaje sve teže
Postaje planeta
k'o gasna komora
i dokle će biti-
nema odgovora!
Gojko Mandić
0 коментара:
Постави коментар