Демотивисани делатник и мотивациони говорник
Остао је без посла. Очајавао је месецима. Жена и
троје деце забринуто су га посматрали док је данима лежао на кревету загледан у
тачку на плафону. Данима није излазио, а онда се једног јутра обријао, дотерао и
изашао из стана.
Док је силазио низ степенице, срео је свог првог
комшију.
- О, комшо, па где си ти? Не виђаш се… Да ниси
био негде на путу?
- Јесам, јесам… Путовао сам по кући… Спаваћа
соба, дневна соба, купатило… Па укруг.
- Леле… Није ваљда дотле дошло?!
- Јесте. Баш дотле! Идем сад мало да “путујем“ по
граду…
- Ако, ако… Ваља се… Видимо се!
- Видимо, видимо...
Када је изашао из зграде, није знао на коју ће
страну. - Немам циљ. Промашен сам човек, промрља у свеже обријану браду… Иди тамо куда те срце води, паде му на памет,
те крену лево.
Приметио је неке промене док је ишао полако
- ногу пред ногу: једно старо дрво -
посечено; три кладионице и пет апотека - отворене; кафић са летњом баштом -
затворен…
Неколико пута морао је да сиђе са тротоара због шута.
Једном га умало није прегазио ауто. Престравио се. - Ипак ми је живот мио,
помислио је и осмехнуо први пут после дуго времена.
Сео је на клупу у парку да мало предахне.
Посматрао је људе како ужурбано пролазе поред њега. Угледао је и бившег колегу
са посла који га није ни приметио. Хтео је да га дозове, али је одустао.
- Да ли је могуће да ме нико, ама баш нико није
позвао свих ових месеци да пита како сам, треба ли ми шта… А мислио сам да на
послу имам бар неколико пријатеља… Немам пријатеље... Немам чак ни другове. Не
каже се џабе да је књига најбољи, ако не и једини, друг, размишљао је.
Устао је и упутио ка Градској библиотеци.
Последњу књигу прочитао је у средњој школи за лектиру. Није да није волео да
чита, али није имао кад - прво студије, па посао, породица…
- Добар дан.
- Добар дан, узврати љубазна госпођа за пултом.
- Хтео бих да постанем члан Ваше библиотеке.
- Лепо… Даћете ми само Вашу личну карту и 500
динара, рекла је усхићено јер је свако ново учлањење празник за раднике
библиотеке.
- Ево, изволите. Драго ми је да сте постали наш
члан. Сада се попните на горњи спрат ако желите. Можете да одаберете три књиге.
Иначе, чланска карта важи годину дана.
- Годину дана?! Значи, нећу морати сваки пут да
дајем по 500 динара?!
- Наравно да не. За годину дана даћете 500 или
600 динара уколико подигнемо цену чланарине.
Захвалио се. Од “висине“ чланарине заврте му се у
глави. Попео се на горњи спрат да разгледа књиге. Пажњу му је привукао велики
натпис на једној од полица - Популарна психологија. Одабрао је три за
тили час. Вратио их је пре рока, а онда одабрао и следеће три… За три месеца
прочитао је све књиге на тему Узми живот у своје руке. Уписао се на
течај лајф коучинга и врло брзо постао сертификовани тренер животних
вештина.
Данас путује од места до места, пуни сале
библиотека и месних заједница широм земље да би својим мотивационим говорима
улио наду и оптимизам демотивисаним људима.
Откад се бави речима, а не делима, посла је све
више, тако да поново нема времена за читање и никако не може да се сети назива
књига које су му помогле да се извуче из кризе.
Марина
Раичевић
0 коментара:
Постави коментар