Istraga, stoj!
Ostali, napred!
Od kada je moja žena zavela diktaturu
u kući,
ja sve češće odlazim u protestne
šetnje po gradu...
Džaba, bre, šetate.
Šetnjom se ne skidaju ni kilogrami, a
kamoli vlast.
Još uvek niko u Srbiji nije zaslužio
da ga vođa poštuje.
Čak ni ustav.
Teško je doći do mesta na pobedničkom
postolju.
Ta mesta na našim stadionima se uvek
prva rasprodaju.
Nemci imaju vojničku disciplinu
ugrađenu u sebe.
Mi stranačku.
Moj deda je pola Evrope prošao na
motoru.
Da je seo u tenk, prošao bi celu.
Dok vlast laže za opšte dobro svih
naših građana,
opozicija zlonamerno iznosi istinu i
stvara nespokojstvo i nemir u njima.
Studira život.
Ovo mu je poslednja godina.
Na izborima zbir pravi razliku.
Moja glava je postala sad već toliko
opasno mesto,
da su iz nje čak i moje misli počele
da beže!
Loša vest je da dobrih nema.
Za razliku od naših glava, septičke
jame se ponekad i prazne.
Sve ostalo je isto.
Robujemo navikama, jer smo navikli da
robujemo.
Da bismo uspeli da napravimo
moderniju, bolju i srećniju Srbiju,
nama ne nedostaje novac, nego čast i
poštenje.
Život je ovde jako popularan.
Svi ga imitiramo.
Slušajući vođu shvatio sam da u našoj
opoziciji više nema ni domaćih izdajnika ni stranih plaćenika.
Ostao je samo običan ološ.
Sve motke su iste.
Samo nam se zastave razlikuju.
Razumu se uvek sudi u odsustvu,
jer da ga ima, ne bi mu se ni sudilo.
Tek na kraju rata ovde udari junak na
junaka.
Pre toga pobiju stare i nemoćne.
Ninus Nestorović
0 коментара:
Постави коментар