СТАЊЕ СТВАРИ
Председник је сазвао састанак у резиденцији на који је позвао своје најближе сараднике од највећег поверења – њих двоје!
- Приближавају нам се избори. Окупио сам вас да се позбавимо најважнијим питањем...
- Кад је реч о стандарду, немојте да бринете. Ја ћу обећати да ће већ за неколико година бити веће плате и пензије – био је нестрпљив премијер.
- Кад сам рекао: најважније питање, нисам мислио на стандард, већ на нешто много важније. Дакле, потребно је да установимо који су медији под нашом контролом, а који су независни и опозициони.
- Зар и независни и опозициони нису под нашом контролом? – упитао је шеф Државне безбедности.
- То ја тебе питам! – обрецнуо се председник.
- И ја то себе питам свакога дана. Мислим, прешло је ми у навику да испитујем...
- И какви су ти одговори? – питао је шеф свих шефова.
- Државна телевизија је, што јој и само име каже под контролом Државне безбедности – почео је да набраја шеф тајне полиције. – На најгледанијој приватној телевизији, осим вас, појављују се још само ријалити учесници. На другој приватној телевизији опозиција се, ту и тамо, појави, али само у црној хроници. Једну телевизију смо купили од странаца и на њој се појављује и опозиција у информативним програмима.
- Како то?
- Ништа не брините – умиривао је председника шеф безбедњака. - То су наши припадници који су по службеној дужности у опозиционим странкама. Они глуме опозицију и хвале вас, што је некад много ефикасније него кад вас бране чланови наше партије.
- Богами, како ме неки наши чланови бране, потпуно си у праву, не треба нико да ме напада. А ти глумци стварно су врло корисни – сложио се председник.
- Остале телевизије сам ја успешно приватизовао, јер сам се и раније бавио разним приватним пословима и занатима. Не брините ни за радио станице, јер су слушане. Мислим, послушне су, слушају нас.
Председник је био задовољан стањем у електронским медијима, па је тражио да чује и извештај о новинама.
- Таблоиди су добро дресирани. На кога покажемо ми, они лају, скачу, уједају, растржу...
- Добро, добро – председник је био задовољан. – Поглади их некад по глави и бацај им коске и даље! А шта је са овим интернет порталима?
- И њих смо преузели. Нису могли да опстану без реклама и дотација. Ми их сада финансирамо, а наши људи пишу за њих.
- А, зато су тако неписмени? – као узгред напоменуо је председник.
- Па, добро – шеф свих шефова кренуо је да резимира. – А шта није под нашом контролом?
- Има један на Твитеру који свашта пише против вас. Њега још нисмо стигли да... – почео је шеф ДБ-а да се правда, али га је председник хитро прекинуо.
- Њега остави. Нећу да ми ови из Европе набијају на нос да сам аутократа, диктатор и деспот и да ме прозвивају контролишем све медије у држави... Кад то није тачно.
Александар ЧОТРИЋ
0 коментара:
Постави коментар