Brexitić, sivi tić!
Gledam nadmudrivanje Britanije u Ujedinjene Evrope
oko njihovog razvoda. Te hoće-neće, ovako-onako, uzmuvao se narod sa obe strane
Lamanša.
Na lepoj španskoj obali, živi nekoliko hiljada
britanskih penzionera. Vrlo su zadovoljni, čak su dobili i pravo glasa na
lokalnim izborima. Jedino zdravstveno osiguranje nikako da reše. Jer, glas ne
košta, ali je lečenje skupo, pa je predmet nadmudrivanja između Španije i
Britanije.
( )
Pre desetak godina delili smo i dobro i zlo sa
svojim prvim komšijama. Zajedno smo podizali ukupno šestoro dece i znali sve jedni o drugima.
Ovaj događaj se desio upravo posle odvajanja Crne
Gore od Srbije u posebnu, nezavisnu državu.
- Halo, komšija! – zove me Dragan – dođi do mene!
Došao mi brat iz Crne Gore.
- Ako ima šta da se popije, onda može?
- Ima pivo, crnogorsko, a naše - srpsko. Nikšićko,
je’l može?
- Zar da čekamo da se pokvari? - kažem.
Brat mu neki veseljak, sav preplanuo kao da se
vazdan sunča na moru. Srdačno se pozdravismo.
- Radujem se što si došao da nas malo obiđeš. Da’l će nam trebati pasoši i vize kad pođemo na more kod vas?
- Viđećemo! - veli on dipomatskim tonom i smeška
se pobednički.
- Nismo se trebali razdvajati – nastavljam ja - Stotinama
godina se sanjalo o ujedinjenju, a vidi sad! Otkad su se razdvojile Srbija i Crna
Gora, nikakve vesti ne možeš čuti preko medija, kao da smo na različitim
kontinentima.
- Čoče, ja sam ti glasa za nezavisnu Crnu Goru. Oduvek smo ti mi Crnogorci
bili svoji na svome, a sa Srbijom želimo čist račun.
- Meni to nije po volji - velim - Ali, ako većina tako želi, za mene je to
zakon.
- Voleo, ne voleo, tako ti je.
Ovu neprijatnu diskusiju, htede Dragan da okrene
na drugu stranu.
- Nije on, komšija, došao samo zbog obilaska.
- Nego?!
- Nego da ovde
započne svoj biznis.
- Znaš li Miću Radonjića – veli Crnogorac - on
ti je naš Crnogorac - poslanik u gradskoj skupštini.
Šta je ovo danas sa mnom, da li mi pivo udarilo u
glavu po ovoj vrućini, a ništa ne razumem ovog čoveka. Stranski je to
jezik - taj crnogorski, a menjali
ga nešto.
- Čekaj! – pobunim se - Valjda naš poslanik u
našoj skupštini.
- Jok, vala! On je vazda bio naš čoek. Ih, koliko je
Crnogoraca on pomoga.
- Ama čoveče, do
sad si mi pričao o tome da je dobro što su se Srbija i Crna Gora razdvojile, da
treba da imamo čist račun!
- Tako je, ništa
ne poričem – potvrđuje
Crnogorac.
Naljutim se i ustanem da
idem. Pade mi nešto na pamet da pitam:
- A, mogu li ja da započnem neki biznis u Crnoj
Gori?
- Ko ti brani! Ako imaš svog čoeka, sve može.
Predrag
Rajković
0 коментара:
Постави коментар