АПСТИНЕНТСКА КРИЗА
-Сестро, пишите! Пацијент је у тешком општем психифизичком стању – лекар у белом мантилу обратио се медицинској сестри која је у ординацији седела за рачунаром. – Прегледом је установљено да му је цело тело захватила дрхтавица, да му се изразито тресу руке и клецају колена, и да су му веома проширене зенице. Да ли сте написали „зенице“?
- Јесам, докторе – потврдила је млада медицинска сестра, не дижући поглед са тастатуре.
Лекар који је био корпулентне грађе наставио је да диктира дубоким и продорним гласом.
-Пацијент је блед, зноји се, штуца, говори неповезано. Дакле, говори неповезано... – Доктор је направио паузу да погледа средовечног човека који је лежао на болничком кревету смештеном поред зида светлоплаве боје. Мушкарац који је био у положају фетуса повремено се трзао и одсутно гледао полузатворених очију, мумлајући: - Прођи, прођи...
-Опсервацијом је утврђено да пацијент нагло мења расположења која осцилирају од еуфорије до депресије, да има нападе панике и анксиозности – доктор се повремено клатио у столици, а у руци је вртео хемијску оловку.
-Пацијент се жали на несаницу, дијареју и слаб апетит – доктор је полако говорио, водећи рачуна да сестра правилно напише сваку његову реч. –Према речима пацијента, овакво стање је наступило пре два дана, а у последњих 48 часова се погоршавало. Узимао је лекове које иначе користи, али, истиче, да му нису помогли. Према свим симптомима, реч је о пацијенту са израженом зависношћу који пролази кроз тешку апстинентску кризу...
- Докторе, колико је сати? – зачуо се изненада пацијентов глас из склупчаног тела.
- Сада је двадесет часова и пет минута – одговорио је доктор.
- Одлично – огласио се болесник који се полако придизао. – Дакле, прошло је.
-Шта је прошло? – упитао је човек у белом мантилу.
-Коначно је прошло. Све теже ми то пада. Ни сам не знам како сам издржао ова два дана. Ко сте ви? Откуд ја овде? – човек је устао из кревета и упутио се ка вратима.
- Чекајте! – доктор је покушао да га заустави. – Не можете напоље. Ви сте веома лоше!
- Не, ја сам сада одлично, а ви нисте добро! – пацијент је постао потпуно други човек. – Дајте ми мој телефон! Упалите телевизор! Где је даљински управљач?
Човек који је до пре неколико тренутака изгледао потпуно сломљено, чудесно се преобразио и сада је био бодар и енергичан. Сам је пронашао даљински управљач за телевизор на докторовом столу у ординацији и укључио је пријемник.
-Добро је, добро је, прошла је коначно та грозна и предуга изборна тишина. Постао сам зависан од камера и телевизија! – повикао је пошто је на екрану угледао нека позната лица политичара. – Идем, идем...
- Куда ћете? – узвикнуо је лекар.
- За сат времена имам заказану конференцију за новинаре. Идем да говорим о резултатима...
-О резултатима ваше болести и лечења?
-Каква болест, какво лечење...! Говорићу о резултатима моје партије на овим изборима.
Александар ЧОТРИЋ
0 коментара:
Постави коментар