Све
било је музика ...
Затварамо
се у атомско
склониште
свога бића, гази нас
парни
ваљак новог,
смутног времена. Плави
оркестар више
не
свира и ретко где се чује звук обичног
клавира. На све стране
пише
– Забрањено
пушење,
као да не постоје и нека друга, много
опаснија
гушења. Наша галија
направљена
је од папира , од
акваријума
направљена
је
рибља
чорба,
а нама преостаје само
индивидуална
борба. Ако одустанемо од ње, постаћемо
најобичније
кулисе за њихово
прљаво
казалиште.
Пусте
жеље... пусти снови
Сањали
смо неки бољи
живот,
толико смо желели да
будемо
срећни људи који
знају како и где се чува породично
благо.
Понадали
смо се да ће бити тако када смо начули
да коначно стижу
долари.
Сада чекамо врућ
ветар,
надајући се да ће он покренути
једра
наше насукане беле
лађе.
Фарма
Великог Брата
Овде
се живи на животињској фарми,
под будним оком Великог
Брата
чији се постулати, да је слобода ропство;
незнање моћ;
лаж
истина, свакодневно манифестују у нашим
свакодневним
животима.
Овде се једини тренуци
истине
могу чути када се
мало
више попије. Овде многи мисле, а неки
чак и узвикују: "Ја
имам
таленат!" Овде
би неки учинили све, али баш све
за љубав
према
фотељи. Да ли вам, можда, лица
ових последњих
звуче
познато?!
Марина Раичевић ( из књиге Афоризми и још понешто, 2014 )
0 коментара:
Постави коментар