Сви смо ми хероји иза туђих леђа.
Он је схватио корисност истовременог
чланства у ловачком друштву и друштву за заштиту животиња.
Свака влада би требало да одседи два
мандата: један на власти и други у затвору.
Журналисти који су хтели код
председника, код телохранитеља су оставили оштре и металне предмете, а неки и –
зубе.
Лош је онај војник који не машта да
постане председник, како би се осветио генералима.
Разбојници краду ноћу, а влада дању –
од ње ништа нећеш сакрити.
Код нас сиромаштво извирује из сваког
џепа.
Скромност је црта карактера, која има
склоност да нестане после треће похвале.
Чак и зид се може пробити главом, ако
је глава армирана.
Наше млекаре неће пресушити - док има
воде.
За свако мастило постоји белило.
Лакше је укротити тигра него гордог
човека.
Последња петлова песма је - лабудова.
Не могу се све птице сместити на врху
дрвета.
Време средњег века се не може
вратити, али се може модернизовати.
Он је имао унутрашњи гла, зато га нико
није чуо.
Он је налазио излаз чак и у соби без
врата и прозора.
За оног ко се превише распојасао,
постоји излаз – каиш.
Егоиста је особа која воли себе а
прождире ближњег.
Почео је да ми расте зуб зависти.
Самокритика је први стадијум
ханибализма.
Понекад је лакше убити непријатеља,
него страх у себи.
Некада су градили на дуговечност, а
сада до свечаног отварања.
Ако се неко одриче својих речи, да ли
сам онда разговарао са његовим двојником?
Неки почињу живот тек после смрти.
Требало би да научимо волети не само
себе у свету, већ и свет у себи.
Што је јефтинији живот, то је скупља
кожа.
И падајући ниско, може се узлетети
високо.
Пањ каже храсту: „Ти треба још много
да рaстеш“.
Кличко је такав политичар, као што је
Кучма боксер.
Ако хоћеш да убијеш противника, онда
почни да га хвалиш.
Сам председник не може направити
толико грешака. За то он има помоћнике.
Некад су цареви имали дворске будале,
а у наше време сами цареви су – будале.
Очигледно имамо дуг живот, кад толико
времена трошимо на глупости.
Добро је живети у Паризу, али не
свима.
Злато може да изгуби цену, али не
своје вредности.
Ове руке нису крале. Оне су узимале,
узимале, узимале...
Богати не читају. Богати броје.
Сви су мислили да је он доброчинитељ,
а оно испаде да је политичар.
У поноћ доносе само лоше вести.
Шта је то срећа? Одговор на ово
питање добија се тек при крају живота.
Хлеб постаје све мањи и мањи, а цена
све виша и виша.
Ако нас једном назову будалом, ми се
увредимо, а ако то кажу десет пута – већ смо навикли.
По чисту воду не иду у блато.
Прво ме опљачкао лопов, па онда
адвокат.
У армији уче да ходате, а не дају да
размишљате.
За пчеле су највећи трутови – људи.
Када воз касни, нико није крив. Када
ти заксаниш на воз, сам си крив.
Ако на једно питање можете да дате
три различита одговора, вама је место у политици.
Прави адвокат може да докаже не само
вашу невиност, већ и невиност ваше супруге.
Похвала није за магарца. За магарца
је – сено.
Најцењеније богатство је – духовно
богатство.
Ништа није толико понижавајуће,
колико сиромаштво.
Куда год да кренемо, враћамо се себи.
Некоме шкоди чак и да размишља.
Чак и са добрим видом, може се бити
слеп.
Искрен осмех је пропусница до сваког
човека.
Част човека мери се савешћу.
Сунце не сија ради себе.
Борци за праведност толико чувају
правду, да је постала недоступна.
Лажови се маскирају истином.
Буди оно што јеси, уколико ниси
глумац.
Рат се храни лешевима.
„Тата, да ли је у твоје време било
компјутера?“ - „Није“. – „Па како си
онда улазио на Интернет?“.
Прошлост може да нас стигне, али не и
да нас врати.
Онолико хероја у рату је направила
ракија!
Ратови се завршавају миром, а мир –
ратом.
Пораз, то је маћеха победе.
Не бој се – не могу те два пута
убити.
Немој бити компликован – ти ниси
формула.
После тако раскошног некролога о
диктатору, народ се уплашио да не ускрсне.
Не дирај моје непријатеље – то је
моје власништво.
Сви обожавају потковицу, али, осим
коња, нико неће да је носи.
Да би заштитио своју част и
достојанство, треба их имати.
Ихор Сичовик
Превод са украјинског: Јарослав Комбиљ
0 коментара:
Постави коментар