ПРЕДСТАВА
- Слушајте ми сви пажљиво! Ово је последња проба. Сутра је премијера. Ако неко од вас сутра не одигра добро, биће то за њега и последња представа. Значи, оно што вечерас одиграмо, то ће сутра бити пред публиком, јавношћу, критичарима, новинарима, вашим колегама... Сви рефлектори биће уперени у вас, а ја остајем у мраку! – средовечни човек, маркантних црта лица и продорног погледа обратио се групи од десетак људи који се седели око њега. - Морате најозбиљније да схватите додељене улоге које су специјално писане за вас. Радимо на врхунском, али и захтевном сценарију. Дуго сам пратио на разним сценама и анализирао вас. Свако нека се максимално унесе у лик који тумачи, било да је реч о будали, генију, незналици, наивку, лукавој особи... Потребно је да будете што опуштенији, што природнији. Не сме нико да примети да сте у грчу – давао је он инструкције, чинећи неколико корака лево и десно. - Ви сте озбиљни људи и када глумите у комедији. Сигуран сам да сте у потпуности савладали текст своје улоге, да сте запамтили све покрете и радње на сцени. Знате и сами колико је уложено у овај пројекат, па и у вас као протагонисте. Држава није жалила паре, зато немојте ви да зажалите ако не оправдате очекивања. Јасно вам је да је реч о великим средствима и зато од вас и много очекује и тражи – говорио је убедљиво, одсечно и ауторитативно, а утиску су доприносили и његова дуга црна коса и потпуно црна одећа.
Очигледно је из сваког његовог потеза да је уметник свога посла који је режирао много сличних представа. Настојао је да мотивише и максимално дисциплинује ту шаролику групу коју су сачињавали мушкарци, жене, старији, млађи, професионалци и они мање искусни. - Да ли има неких питања или предлога, пре него што почнемо са генералном пробом?
- Одиграо сам много улога, али ова је за мене посебан изазов – придигао се са свог места старији човек, седе косе, али енергичних и брзих покрета. – Апелујем на млађе колеге да се угледају на нас искусније и да се потпуно посвете повереној улози, односно да уђу у психу повереног им лика, да се с њим поистовете, да мисле, дишу и сањају као он. Да нисам тако радио, не бих дочекао и пензију у овом ансамблу. Увек сам се трудио да оправдам оно што је у мене уложено. Тек када сам неко други, ја сам онај прави.
- Тако је! – редитељ је дао за право најстаријем члану трупе. – Са господином Миљковићем сарађујем више од двадесет година и нема те улоге коју није одиграо као да му је животна.
Пошто се више нико није јавио, редитељ је издао наредбу:
- Господине Миљковићу, ви као најстарији заузмите овде место, а до вас ће сести њих четворо. Ви остали сешћете преко пута у прве клупе лево, у центар и десно и бићете спремни да изађете на сцену када по сценарију дође време. Почните! – дао је знак.
- Даме и господо, народни посланици, отварам конститутивну седницу парламента и констатујем да имамо кворум за рад и одлучивање – саопштио је врло убедљиво Миљковић. – Уз позиве добили сте и предлог дневног реда који стављам на гласање...
- Јављам се да рекламирам повреду пословника због повреде достојанства парламента – подигао је руку из првог реда глумац Драгић.
- Драгићу, мораш то гласније и жустрије! Унеси се у улогу љуте опозиције! Ако желиш да будеш уверљиви, мораш да стиснеш песнице, зацрвениш се и нешто опсујеш! – прекинуо га је прекаљени редитељ, који је у име службе којој припада већ режирао много сличних представа.
Александар ЧОТРИЋ
0 коментара:
Постави коментар