ПОКУШАЈ УБИСТВА
- Жено, ево га поново је на ТВ екрану. Па од њега не може да се живи. Где ми је папуча да га гађам?! Ето, никад нема папуча кад су ми најпотребније. Кажу да сам папучић, а ја папуче нисам видео од прошле године. Боже, колико је овај напоран. Ја досадније створење у целом свом животу нисам видео. Не могу од њега мирно да гледам ни филм, ни серију, ни утакмицу... Само што почнем да гледам „Белу лађу“, ето ти њега и све ми се зацрни и лађе ми потону... Смрачи ми се, бре, пред очима. Имаш ли, Вера, неку идеју како да га отерамо? Ја ћу полудети. Већ сам на крају нерава. Молим те, чувај децу од њега. Склони их негде. Пошаљи их код твојих родитеља. Овде од њега нема спаса. Искључим због њега телевизор и пређем у другу собу да слушам радио, кад он већ тамо... Баталим радио и узмем новине, кад имам шта да видим – он на свакој страници. Ово је неиздрживо! Ево га поново на екрану. Пуцаћу на телевизор! Нећу да га гледам, одвратан ми је! Не могу више! Дај ми пиштољ! Кунем ти се да ћу га убити! Убићу га!
- Што галамиш? Трпим га и ја, али ћутим – чуo се Верин глас из кухиње.
После пола сата зачуло се звоно на улазним вратима стана Марка Чабрића. Када их је отворио, био је пренеражен. На његовом прагу, у ходницима и поред лифта стајали су полицајци у црним униформама, са шлемовима, визирима, панцирима и у њега упереним аутоматским пушкама, са прстима на обарачу. Успео је да их види у трену, а већ следећег био је на поду, тако да је могао само да види само чизме полицајаца.
Са лисицама на рукама, и у пратњи двадесетак полицајаца, Марко је спроведен у базу Јединице за антитерористичке акције. Тамо је смештен у притворску просторију. Седео је на дрвеној клупи, иза решетека у невеликој ћелији. Није било прозора, а са плафона је долазила бледа светлост једне сијалице. Речено му је да ће као потенцијални атентатор бити задржан 48 часова, да ће га испитати инспектори полиције и службе безбедности, а да ће потом бити изведен пред надлежног судију.
Док је чекао испитивање, Марко се преиспитивао где је погрешио. Знао је да су донети закони који штите животиње, али колико му је познато није забрањено убити комарца, поготово ако је на његовој територији, у његовом стану, и при томе га не оставља на миру да гледа телевизију, зуји му око очију и ушију и сише му крв.
Александар ЧОТРИЋ
0 коментара:
Постави коментар