АФОРИЗМИ ЉУБОМИРА ИЛИЋА

Банка ми је дала спасоносни кредит. Сад сам јој вечити дужник.

* * *

Непобедиви смо. Из сваког пораза извучемо бар једну победу.

* * *

Остајте овде! Туђи респиратори су исти као наши – кинески!

* * *

Добио сам посао у јавној кући. Као неми посматрач.

* * *

Преживећу ово благостање. А тај успех није за потцењивање.

* * *

Сваки диктатор је исти. Не влада собом.

* * *

Не дозволите да вас срце откуца. Донирајте га.

* * *

Наши историчари су јединствени у свету. Не проучавају прошлост, већ будућност.

* * *

Постао сам саветник. Сада сам поштено плаћен за нерад.

* * *

Састављамо некако крај с крајем, док не дође крај.

* * *

Сутра славимо петогодишњицу дипломирања. Доћи ће сви који су тада

купили диплому.

* * *

Није им довољно јаре и паре. Хоће и козу да помузу.

* * *

Не отварам новчаник. Празнина ми изазива депресију.

* * *

Колико младих напусти Србију, толико се нових покојника одазове на гласање.

Љубомир Илић

ŠIPAK.RS