КАЈГАНА
Видиш, пријатељу – рече први мислилац, привлачећи столицу и наставља-јући започети разговор – ми смо навикли да
се према политици односимо с таквом гадљивошћу као да је то нешто рђаво. Али
ако се боље погледа, то је можда најдраго-ценија активност у држави, јер цео наш живот
произилази из политике и опет одлази у политику.
- Како то мислиш?
– учтиво упита други мислилац, погледајући гладним очима на кајгану која се
хладила, али не усуђујући се да јој се приближи пре првог мислиоца као домаћина.
- Свакојако –
развијао је своју мисао први мислилац не примећујући стрпљење свог госта. –
Просуди сам: за добар живот држава мора да се брине о земљи, о свему што
употребљавамо у исхрани и за друге потребе. Ето тако, да тако кажем, настаје
циркулисање политике у друштву. И за-што бисмо ми ту политику употребљавали с гадљивошћу у виду гована. Поставља
се логично питање: зар није боље да одбаци-мо предубеђење и лажну гадљивост и да политику
употребљавамо у чистом виду као особиту вредност? У почетку, нараво – исправи
се први мислилац приметивши да се други мислилац стресао – можемо да отклонимо
природни задах, а затим кад се човек навикне да оставимо онако како је. Али то
је, пријатељу ствар далеке будућно-сти и успешних достигнућа науке. Педла-жем, да наздравимо за успехе наше науке, за нашу
власт.
- Живели! –
спремно прихвати други мислилац. – Али ја сам чуо да је један познати политичар
рекао да политика није наука већ уметност.
Куцнуше стакло о
стакло. Други мислилац изручи садржај своје чаше у грло и умало се не сруши са
столице. Пресече му се дах као да га је неко грунуо песницом у ребра. Не видећи
ништа пред собом, он гурну насумице виљушку у тигањ, одвади комад кајгане и
помажући се другом руком нагура је у уста, опрљив-ши језик при том. Тек кад издахну ваздух из плућа,
бришући дланом сузе које му грунуше од ракијице као гром, рече првом мислиоцу:
- Моје сећање на
политику улепшано је као биографија неког преваранта који се кандидује за
политичко место. Уверен сам да свет иде дођавола, а Чарлс Симић, знамети
амерички песник светског гласа каже да целог живота прати политику и да постоји
једна изрека у коју чврсто верује: Све је то исто срање... само се муве мењају.
Уосталом и Платон је тврдио да се свака држава састоји од најмање две државе,
које међусобно ратују – државе богатих и државе сиромашних.
: КАЈГАНА&via=stc_network)
0 коментара:
Постави коментар