Руку под руку
Тежак је, мучан овај живот
јад и глад ти навлачи
очи ти затвара, душу скамењава
и кожу са тела свлачи
Поштено вредно радиш
пазиш где гледаш и газиш
ал΄ неће, не иде
јадан си мучан
само те болног виде.
Шта ћеш, куд΄ ћеш
самог себе питаш
патиш и мучиш
уморан ломан посрћеш
Руку под руку
то ти је закон
склони се под њихов заклон
руку под руку
и однеће ти муку
У њихово коло се ухвати
њихову игру играј
можда ће разум твој
нешто ново да схвати
Возићеш најбоља аута
у лепој кући ћеш живети
играћеш њихово коло
нећеш примећивати
оно што ти је накад око боло
И ухвáти се ти најзад у коло
постаде неко и нешто
поста΄ и сит и обучен
ал΄ у души некако огољен и
свучен.
То осећање потраја кратко
јер ово што ти се дешава
живот нови који живиш
све је то превише лепо и
слатко
Јер ухватио си се руку под
руку
не видиш друге
не видиш више муке никакве
јер тебе окружују лепоте
свакакве
Заборавио си јад и глад
на добро се навикао лако
па не видиш
а баш те нешто и није брига
дал΄ је ΄ко несрећан
ил΄ је ΄ко плак΄о
Заборавио си,
к΄о што су некад заборавили
тебе
кад си се питао
и чудом чудио
у својој боли и свој муци
дал΄ човек види само себе.
Славица Агић
0 коментара:
Постави коментар