Момир Васић
Обојена револуција
Заузео сам даљински и
фотељу
На табуре подиг'о сам ноге
Револуционарни понио ме
занос
Без алкохола и без трунке
дроге
У кухињи суђе прљаво стоји
У усисивач нећу ни да
гледам
На бранику поноса ја
одлучно стојим
Ни за главу живу нећу да
се предам
Коначно сам и ја памети се
дозво
Разочаран у брачну
институцију
За своја ћу морат изборити
се права
Покренуо сам обојену
револуцију
Док ТВ гледам и кафицу
пијем
Одлучан да назад повратка
ми нема
Свјестан постајем да супруга се враћа
И креће лагано да ме хвата
трема
Све мање сам ево одлучан и
храбар
Док ближи се час да
са посла дође
Напуштам освојени даљински
и фотељу
Револуционарни занос
полако ме прође
Обојена може мало да
причека
Није дошло вријеме буна да се диже
Сад је прави час посла да
се латим
Јер супруга с посла ускоро
ми стиже
0 коментара:
Постави коментар