NATPRIRODNE POJAVE
Prvi put sam posumnjao kada
mi je kustoskinja rekla: „Vi ste ovaj što posećuje sva kulturna dešavanja. Svaka
čast!“ Mora da sam nešto zaboravio ili sam zaspao. Kao probuđen, gledao sam oko
sebe. Čudni neki ljudi, imitacije Lorke, filozofi sa periferije, sanjalice koje
sanjaju prinčeve. Radila sam kao prodavačica luksuznih apartmana, sanjala sam
da se udam za filozofa. Tipična priča. „Ovo je kao u Rebeki“, pomislio sam. Voleo sam taj film, ali knjigu nisam
pročitao. I uvek dve iste babe, na svim kulturnim dešavanjima, kao pretplaćene.
Jednom kad se pojavi, sumnja ne nestaje. Nisam znao u čemu se tačno sastoji ta
sumnja, ali ona je samo rasla. Svi ti ljubitelji kulture, pokazalo se, kao da
žive od vazduha, ništa ne rade, posećuju kulturna dešavanja i onda propadaju u
zemlju. Dok je profesor doktor na kvadrat vukao ceger sa knjigama, ja sam se
pitao gde odlaze ti ljudi. Dok je direktorica muzeja čitala knjigu o srednjevekovnim
mačevima do duboko u noć i ostala zaključana u muzeju, ja sam neprekidno
postavljao pitanja. Mene je interesovala zagonetka kulturnih dešavanja. Sasvim
slučajno sam ustanovio da su one dve babe pojavljuju na mestima saobraćajnih
nesreća. I što je najčudnije, pre nego što se one dogode, kao da su znale da će
se desiti. U meni se javio strah. Ko su ti ljudi? Znao sam da je čuvar u muzeju
smotan i da je simpatičan kustokinjama, ali to je već životna činjenica pred
kojom možemo samo da se osmehnemo. Ja sam se bavio mnogo ozbiljnijim problemom i
doveo sebe u veliku opasnost. Rekli su mi da sam zaboravio i da se namerno
pravim nevešt. „Vi, dragi moj, kao da perete ruke od odgovornosti. Vi ste jedan
od nas“, rekla mi je magistarka sumnjive stručnosti, koja nikad nije čula za
Rene Magrita. „A šta sam to zaboravio?“,
pitao sam, ali sam znao odgovor ili sam ga slutio. Jer nisam mogao da ne odem
na mesto velike saobraćajne nesreće, pre nego što se ona dogodila ili na mesto
gde je počela tragedija ili zemljotres. Svi smo mi bivši ljudi, koji smo nekada
živeli. I sad predskazujemo nesreće. Pokojnici. Najbolje da sve to zaboravimo.
„Vi ste onaj što posećuje sva kulturna dešavanja. Svaka čast!“ Čuo sam ove
reči, izgovorene podrugljivo i ponavljane kroz beskonačnost i znao da sam da
sam u snu i smrti.
Ivan LIKAR
0 коментара:
Постави коментар