DRAKULIN GOST
Moram da priznam da nisam ovako
zamišljao svoj život posle završenih studija filozofije na Sorboni. Ja sam
planirao da tražim pomoć od članova naše slavne Akademije nauka, i da im se
žalim na probleme koje imam kao direktor biblioteke u Babušnici, ali kada sam
poslednji put bio u Beogradu, nikoga nisam zatekao. Na ulazu su me dočekale dve
čistačice, pijane ili obnevidele. I meni dođe da se napijem od muke posle celodnevnog
čitanja knjiga. Ponekad me prekine orkanski vetar koji duva kroz praznu
biblioteku, što mi donosi neku vrstu utehe. Kad sam se predstavio kao ugledni
stručnjak, kao da se sve promenilo. Pale
su maske, i otkrilo se da se iza zavesa kriju i mrtvački sanduci. „Nisu ovde. Otišli
su na simpozijum u Transilvaniju, kod Drakule“, rekla mi je čistačica zevajući.
I mada sam bio razočaran, znam za ugled koji akademik Drakula uživa u naučnim
krugovima. I sam sam bio njegov gost, i jedva spasio živu glavu. Kočija je celu
noć putovala kroz nemogući predeo za koji nisam ni znao da postoji. Grof me je
dočekao vrlo ljubazno, na visokoj planini, gde prolaze samo medicinske sestre.
„Izvolite, samo izvolite, mladi doktore“, rekao je akademik, gledajući me
zagonetno. „Vrlo ste mladi, takvi nam trebaju. “ Nisam ga pitao šta je hteo da
kaže, ali on je sam pojasnio. „Sve je to staro i dotrajalo, ni sva krv ovog
sveta nije dovoljna da ih podmladi. “ Akademik me je zatim zamolio da se
opustim, i otišao da se prošeta oko svog sablasnog zamka. Uplašen, posmatrao
sam sa prozora kako se Drakula, pre toga hodajući na sve četiri, pretvara u
slepog miša. „Ne znam što ste toliko začudili. To je kod nas u Transilvaniji
sasvim normalno“, rekao je grof. Vrlo sam se uplašio. „Idite“, rekao je
sažaljivo. „Vama ovde nije mesto. “ Prijatna uspomena, koje se rado sećam. Zato
me je pominjanje uvaženog akademika Drakule, tokom posete našoj slavnoj
Akademiji, na nju i podsetilo. Sama ekskurzija u Beograd nije prošla baš sjajno. Kroz prazan prostor naučnih ustanova prolazio sam i
prolazio, i čuo istovetan odgovor da su svi otišli u Transilvaniju i da će biti Drakulini gosti. Vladalo je
mišljenje da će svanuti novo doba u nauci, kada se budu vratili. Znam to i
predosećam. Jer na jednom simpozijumu, na koji sam bio pozvan, gde me je
isprepadana kustoskinja gledala kao nekog vampira, video sam nove nade naše
nauke, potpuno blede ljude bez imalo originalnosti. Onda se kolovođa naklonio i
zahvalio Drakuli na pomoći nauci. Iz neba je nošeno vetrom počelo da pada lišće
kao zavesa posle ovog govora.
Ivan
LIKAR
0 коментара:
Постави коментар