STOLICA
„Mi smo kao stabla drveća u
snegu. Ona prividno stoje na površini
snega, i reklo bi se da se mogu pomeriti kad ih čovek lako udari. No, to
nije moguće, jer ona su čvrsto povezana
s tlom. Ali gle, čak je i to samo prividno....”
Franc Kafka
A stolice u mraku…
Kupovao
sam stolicu. Gatara mi je tako savetovala. Zaređao sam po svim pro-davnicama
nameštaja, kojih na periferiji ima najviše. Čuo sam da je predsednik pred
polazak u Vašington kupio veliki broj hoklica i stoličica, da mu se nađu, kad
ga bude saslušavao američki predsednik. „Ovaj naš predsednik izgleda k'o siroče
na ovoj stolici“, veli moja žena, istaknuti funkcioner vladajuće stranke. „Meni je gatara rekla da ću i ja da postanem predsednik, ako kupim stoličicu”, odgovaram i
razmišljam istovremeno. „Ju,pa ti nisi siroče,pored mene žive! A i imaš i one
divne roditelje, koji su te se odrekli preko novina.“ Ne znam šta mi je trebalo
da se ženim, mene to nikada nije interesovalo, ali navalili, ko sad sa
stolicama. Ali ako već imaš ženu, moraš da imaš i stolicu. „Ovo je neki ružan san“,
kaže moja bivša žena, „kao u Oliveru
Tvistu.“ Ružan san se kasnije nastavio. U čudnom sticaju okolnosti najbolju
prodavnicu nameštaja posedovala je neka gatara, koja je ličila na onu moju
savetnicu. „Pa to sam ja, komšija.Predviđam vam uspeh u politici. Još kad bi
preselili ambasadu u Jerusalim, pa da stvarno budete uspešni.“ Tako kaže ova gatara
i preduzetnica, sa maramama i ogrlicama, pomalo nalik na Aleksis. A nešto mi se
priviđa da je htela da mi uvali stolicu, pa je sve izmislila. Znala je da je
konkurencija slaba. I da ću morati da dođem kod nje. Stoličicu sam kupio, mada
mi nisu dali da je unesem u autobus. Odneo sam je u pusta polja i na nju seo. Osećao
sam se kao kralj ničega, i mogao sam da odahnem, razmišljajući o životu koji se
nikada nije ni dogodio. Neobjašnjiva daljina me je primorala da sklopim oči. U
holu biblioteke ugledao sam stolice u mraku, kao da se sećam nekog obećanja.
Ivan
LIKAR
0 коментара:
Постави коментар