ЕВО ЧОВЕKА
Без жутих прслука, тога,
људи су земљом пузили
и под надзором Бога
до смрти су се гузили.
Сит слика длакавог меса,
те креатуре убоге,
газда земље и небеса
осови на стражње ноге.
Гледајући игроказ луд
нађе и разлоге јаке
да им зверску дотера ћуд,
да им депилира длаке.
Kикот се голих смејача
заори у Рајском врту
па им кап укапа плача
у психофизичку црту.
Пијући нектар мистер Бог
погледа брижно и ћутке
те креације ума свог
блентаво тупе ко лутке.
Па додаде творачка сила
цвет страха у виду
лека,
трн чежње, букет лудила
и, ето, нама човека!
Administrator ШИПАК
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар