АФОРИЗМИ МИЛАНА Р. СИМИЋА

С времена на време помислим да нисам најбољи. Плашим се да то није вирус комплекса ниже вредности.

Тешко је изненадити наш народ. Спреман дочека све жртве.

Мој пријатељ историчар је генијалан. Продаје места у нашој историји.

О нашем јуначком народу више се не пишу песме. Сада се пишу афоризми.

Интелектуалци су се осилили. Све их је више у народној кухињи.

У нашој полицији само лежећи полицајци не примају мито.

Ћутимо.

Не желимо да изгубимо слободу говора.

Не служи нас памћење. Заборавили смо како изгледа наш понос.

Борим се против диктатуре, али не могу ни ја све сам.

Откуд знам ко ће да победи на намештеним изборима?

Нисам ја Тарабић!

Вишегодишње тапкање у месту дало је резултат.

Добро смо се укопали.

Од рајски плодне земље тешко је направити пустињу, али успели су.

Судиће им историја.

Уставни суд не сме.

Сатиричари имају читаоце и по службеној дужности.

У време једноумља немаш кога да питаш за мишљење.

Учим децу да читају између редова. Ко зна колико дуго ће ова цензура да траје.

Није тачно да демократија нија за Србе. Тачно је да Срби нису за демократију!

Свака част појединим докторима. Смањили су тарифу за хипохондре.

Од нечега морам да живим. Док ме не ухвате.

Афоризми су вам одлични. Чији су?

• Судија, Бог ми је сведок.

• Уведите сведока!

Набавио сам тражену суму. Вечерас ћу сазнати која ми је била докторска теза.

Не знамо колика је афера. Покривена је.

Не читам класике. Ко им је крив што нису писали графите.

Лажни сведоци одрадили су свој посао поштено.

Ако су нас најпаметнији и најспособнији напустили, како то да нас воде најпаметнији и најспособнији?

Домановићев Вођа био је слеп. Мој је за посматрање.

Знам да нисам најбољи, али читаоци не мисле тако.

Милан Р. Симић

ŠIPAK.RS