ТАЊА СТАНОЈЕВИЋ: КУПЦИ

Купци

- Испричаћу ти причу, а ти ми кажи шта у њој није истинито.

- Је л'то неки виц?

- Не, стварност је у питању, али једна ствар у њој није истина.

- Ајде, причај.

- Јао, Љубице малопре у продавници, ја лепо, као и увек, стојим у реду, кад девојка испред мене каже – Кад се већ све време гурате можда хоћете да платите мој рачун. Замисли! Она мени каже тако нешто!

- Добро, али зар ниси била у горој ситуацији кад си ишла у бању?

- Јој, кад је онај простак испред мене прднуо и рекао ми да му се више не приљубљујем уз задњицу и дахћем му за врат. Свашта, ја сам само, кажем ти, као и увек, лепо стајала у реду, а он мени тако! Можда сам га мало ћушнула кад сам хтела да узмем кесе поред којих је он стајао. Ма то су неваспитани људи. Још су мене оба пута опоменуле касирке да се не гурам и не дишем људима за врат.

- Верујем ти, исто и ја тако чујем свашта.

- Шта кажеш, шта није истинито у овој причи'?

- Те дахтаче за врат, тако их ја зовем, сваког узраста и пола , свакодневно срећем свуда где чекам у реду тако да је тај део истина. Једино никад нисам чуо да их је икада касир опоменуо.

- Управо тако, погодио си!

- Мислим да ће се многи дахтачи препознати у твојој причи ако је објавиш.

- Чисто сумњам. Такви не читају рубрику „Култура“.

Тања Станојевић