АФОРИЗМИ СЛАВИЦЕ АГИЋ

· Села су пуста нада да ће се неко у њих вратити.

· Почео је да сади тикве с ђаволом. Ено их отварају десети расадник.

· Иде му, све што иде наопако.

· Подигао сам кредит и сад вучем ли га вучем.

· Срео сам пријатеља из младости. Разменули смо адресе најснабдевенијих апотека.

· Никако да се организујем, још од реорганизације рада.

· Волим да пијем кафу сама са собом уз чашицу разговора. Још не знам да ли је то до кафе?

· Ни свака крпа са својом закрпом није иста. Све више се могу видети на јахтама, у вилама..

· Новонастала дистанца услед пандемије је одлично дошла као оправдање већ увелико насталог отуђења.

· Није тачно да држава не мисли о свима. Од сваког узме по који узорак.

· Ако је људски грешити, ми смо праве људине.

· Знају они у ком грму лежи зец, ал нека га нек мирује док им не затреба.

· Жртвеног јарца су давно испекли. Сад им треба во.

· Наши горући проблеми њима изгледају млако.

· Захтеви су изнесени јавно. Решење се тражи испод жита.

Славица Агић

ŠIPAK.RS