ОДЛАЗАК ГАНЧА САВОВА (1930-2021),
ВЕЛИКОГ ПРИЈАТЕЉА СРБИЈЕ
Ганчо Савов, бугарски књижевник, научник, публицистa, преводилац, професор универзитета, члан Удружења књижевника Србије и велики пријатељ наше земље преминуо је 22. априла у Софији у 91. години живота. Савов је на бугарски језик превео више од четрдесет књига српских писаца, међу којима и дела Радоја Домановића, Бранислава Нушића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Душана Матића, Десанке Максимовић, Михаила Лалића, Радомира Константиновића, Милована Ђиласа, Јована Христића, Добрице Ћосића, Матије Бећковића, Милована Витезовића, Душана Ковачевића... Поред осталих признања, Савов је добитник награде "Радоје Домановић", Удружења књижевника Србије.
Савов је рођен 25. октобра 1930. године у граду Пернику, у Бугарској. Био је уредник у издавачој кући „Наука и изкуство“ (Наука и уметност) у Софији, а после тога је дуго година уређивао културну рубрику дневног листа „Народна младеж“ и руководио његовим издањем за књижевност „Пулс“. Касније је радио у Бугарској Академији наука (БАН).
Од 1974. до 1985. године, за време комунизма, био је у политичком затвору под лажном оптужбом за велеиздају и за „идеолошку диверзију“, а, заправо, због отвореног и упорног залагања за зближавање бугарског са југословенским народима, посебно са Србима, као и због супростављања бугарској Државној безбедности. После тога, све до 1989, односно до пада режима Тодора Живкова, био је у изолацији, без могућности да објављује и да се запосли. За време демократских промена у Бугарској био је рехабилитован судски, политички и грађански.
Радио је у неколико редакција и био водитељ емисија на српском језику у Националном радију (програм Радио Бугарска за иностранство). Наставио је и свој научни рад у БАН-у. Крајем 1994. постао је главни и одговорни уредник ревије за светску књижевност „Панорама“, а нешто касније и председник Савеза преводилаца Бугарске. Био је у редакцијском колегијуму бугарског сатиричног недељника „Стршел“. Био је професор на славистичкој катедри Универзитета у Великом Трнову и предавао је књижевност Јужних Словена и историју јужнословенских земаља. Био је члан организација бугарских књижевника, новинара, преводилаца и других бугарских и међународних културних удружења.
Добитник је неколико бугарских и страних књижевних награда, као што су Национална награда за књижевност „Рачо Стојанов“, златна награда Министарства културе Бугарске и Савеза преводилаца Бугарске, награда Српског ПЕН-а (2003), Претнарева награда Словеније (2006), српска награда „Златни круг“ (2010), „Богородица Тројеручица“ (2012), „Драгиша Кашиковић“ (2019) и других.
Савов је аутор књига о књижевностима Јужних Словена („Јужнословенске књижевности до краја 19. века“, „Јужнословенске књижевности 20. века“, „Историја јужнословенских књижевности“ и др.), „Јужнословенске земље“, неколико књига публицистике и студија, књиге о репресивном систему комунизма у Бугарској („Клопка за контраше“) и више превода прозе и поезије.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
, ВЕЛИКОГ ПРИЈАТЕЉА СРБИЈЕ&via=stc_network)
0 коментара:
Постави коментар