Мост
У
давна, прадавна времена на брдовитом Балкану живио је један
народ поносан на своје име,
своју вјеру, своје
претке, своје јунаке знане и незнане. У
пјесмама су опјевали ту своју мудрост и то своје јунаштво. Свака
генерација је додавала по неки стих у тај величанствени еп. Имали
су пријатеље на све стране,
а исто толико
непријатеља који су кидисали да хи покоре и наметну им своjу
вољу и власт.
Тај
народ је живио на малом,
усамљеном
острву, кога су запљускивале некада мирне и благородне воде, а
некада мутни и злокобни таласи. Разне олује и
вјетрови протутњале су са истока и
запада, са сјевера и југа, остављале
неизбрисиве трагове,
али нису успјеле
да одувају овај поносни народ са вјековног огњишта.
Одкад
знају за себе покушавали су да саграде мост до једне или друге обале, али
никада нису могли да буду јединствени према којој обали да граде. Како
која струја дође на власт почне да испитује терен, да
удара темеље и стубове,
да хвали како је
западна обала благороднија,
и да је одувијек била пријатељски наклоњена. То
што су понекад знали да ударе, попале побију и
опљачкају криви смо и сами јер нисмо у том тренутку знали да се приклонимо
јачем.
Са
друге стране поручују да ће помоћи изградњу моста, да
ће ако треба о свом трошку урадити све приступне путеве и поставити неопходне
путоказе, али тек кад виде да смо одмакли од своје обале, да
смо ућуткали оне што се противе изградњи и да смо порушили остатке темеља и
стубова који су предходни почињали градити ка другој обали.
Они
други куде ту опцију,
кријућ руше
темеље и стубове,
налазе хиљаду и
један разлог да се мост не гради према тој обали, износе
историјске чињенице,
необориве
аргументе, верификоване доказе.
А
онда народу досади да безнадежно гледа ка тој обали, па
се окрене онима који нуде мост ка другој страни и збаце актуелну власт, а
доведу нове који обећавају брзу изградњу моста, модерне
и брзе путеве, свјетлију будућност и могућност да се коначно може
отићи са острва. Луди
смо били што и до сада нисмо прихватили пружену пријатељску руку са те обале.
Почињу
се поправљати темељи и стубови давно започетог моста и тражити кредити и помоћ
са друге стране.
Сада
они други почињу да куде овај пројекат. Називају
актере нове идеје издајницима, профитерима, страним
плаћеницима. Позивају народ да протестује, да
својим тијелима блокирају изградњу моста.
И
тако из године у годину,
из вијека у
вијек, народ заробљен на острву, гледа час на једну , час на
другу страну ишчекујући да се изгради било један било други мост, а
да је среће обадва. Само
ријетки и одважни препливају на другу обалу и послије причају осталима какав је
живот на другој страни.
Онима
што владају мостови и не требају, јер они путују
авионима и за њих не постоје границе.
0 коментара:
Постави коментар