СЛАВИЦА АГИЋ: ЧУДНОГ ЛИ ЧУДА

ЧУДНОГ ЛИ ЧУДА

О људи, чудног ли чуда,

чега се досети и обична луда,

једна врата снажно затвори,

а друга да изађе, успе да отвори.

Па, онда се хвали и чуди,

ал, то се може опростити луди.

Јер она има права на то,

да скакуће, цвркуће и игра rocken-rol.

Ал, дал то можеш опрпстити људима

и дивити се њиховим „чудима“ ,

да добре фирме упропасте,

па хвалећи се, отворе нове, да исте „спасе.“

На оном месту, које су затворили,

баш ту нешто ново отворили.

Од моћне силе, што прави машине снажне,

направише „бум“, па производе марамице влажне.

У погонима, у којима су се правили,

комбајни, трактори, камиони, авиони,

сад се хвале, како ће да зараде,

шијући гаћице и хула-хоп чарапе.

О људи моји, да схвати, ко може,

да их одеру до голе коже,

па од њих траже, да их хвале и да им се диве,

да им се радују и руке срећно шире.

И стварно, чудо се дешава,

на такав начин, свој проблем решава,

па ти се замисли и чудом чуди,

дал да се не дивиш, таквој луди.

Славица Агић

ŠIPAK.RS