ПРАМИЧАK
СМЕХА
Пођох да тражим следбеника,
блиског по смелим идејама,
између мртвих бесмртника
под коровом, у алејама.
Узлећу сити пеликани
вапаје да стишају бурне
што сви нишчи и великани
настањују гробља и урне.
Kао да ми се у брк смеје
са свог телефона мобилног
творац хуманистичке идеје,
маг сиромаштва обилног.
А нигде никог, тек звон еха
цвили го у кафанској сени
са прамичком плачног подсмеха
искеженог на пивској пени.
ЂАВОЛИ
Тумарам верским честаром,
и вриштећи туце парола,
лажним свецима шестаром
стружем крв из ореола.
Од тих ликова без греха
тражио сам морални рез,
а добих, уместо смеха,
арлекински лудокез.
Док су цветали грехови
и на омчу се низали
ђавољи су се смехови
до зенита лудизали.
Сколи ме радосна туга,
фанатизам сабран у еп,
што ми је од руке друга
милији тај ђаволски реп.
А тад зачух утешни глас,
од којег усне занеме:
у сатанској шеги је спас
и виза за будуће време.
ЛЕДЕН
До јуче скоро леден
схватих наједном јасно
да сам био заведен
у стање врло г(л)асно.
Да као светитељ клет
занемарим вид и слух
и луди тумачим свет
баш као физички дух.
Ређају се чудеса
уз ехо из опела
у раскораку плеса
духа и смртног тела.
Кроз главу ми се фота
крхког искуства врти:
дух смрди за живота,
а тело после смрти.
Administrator ШИПАК
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар