ХУМАНИТАРНА ПОМОЋ
Кад се кроз село прочула прича да ће доћи богомдани људи из хуманитарних организација, који ће делити помоћ материјално угроженим породицама, становништво се узрујало. Сви су се радовали што ће се решити проблем сиромашних.
За дочек хуманитараца нису се спремала само деца и стари у пеленама. Што ће рећи, они оправдано спречени. Сви остали су вредно радили на њиховом дочеку.
Сиромашне породице су вадиле храну за та три дана колико потроше кроз две-три недеље, али како су говорили, гостопримство онога који је дошао да им помогне је неупитно. Оронуле куће су чистили и дотеривали, полупане прозоре кроз којих је струјао ваздух су лицкали, шминкали, гланцали... Вадиле су стајаћна одела, она која носе само за посебне прилике, за свадбе и удадбе. Дроњке које су свакодневно носили, скинули су да се не срамоте баш пред људима.
За разлику од њих, богаташи су све супротно радили, по инструкцијама људи блиских локалним властима. Одела која су мењали сваки дан, заменили су похабаном гардеробом, из куће посклањали телевизоре и рачунаре, паметне телефоне угасили и одложили испод кревета, а скупоцене тепихе однели на таван. Лустере поскидали, остајале су голе сијалице у грлу код тих богатих људи, и кнедле у грлу код сиромашних. Аутомобиле су паркирали чак у другом селу. Храну из пуних фрижидера ти богати, док су чекали хуманитарце, појели су и више нису допуњавали фрижидере.
Кад су се сви спремили, локалне власти су почеле да праве спискове оних који су испуњавали услове да добију хуманитарну помоћ.
Напокон је дошао дан кад су хуманитарци стигли пуним камионима помоћи, али пре него што су почели да деле помоћ људима са списка којег су добили од локалних власти, хтели су лично да се увере, због основане сумње према властима.
Чудили су се, веровали или не, све су добро записали. Каква поштена власт, констатовали су хумани људи. Три дана је требало да испразне камионе. Прави сиромаси су их угостили како доликује, са скромном домаћом трпезом, а лажни сиромаси како су им рекли из локалне власти, са врхунским улогама сиромашних људи.
Помоћ је била уручена, камиони су били празни, куће лажних сиромаха пуне, а на столовима правих сиромаха остале су корице хлеба и мрве сира после ручка хуманитарних радника. Напола пуне чаше домаћих сокова на којима су били отисци прстију. И једно велико хвала за гостопримство.
Кад су отишли из села несебични хуманитарци, сити због гостопримства и задовољни због своје успешно одражђене хуманитарне мисије, лажни сиромаси су све вратили на своје место, засели у кожне гарнитуре, ноге подигли на сто и гледали, на великим екранима својих телевизора емисије о сиромашнима у Африци и питали се како могу да помогну, док су прави сиромаси седели за својим столовима и јели корице хлеба са мрвицама сира, док су полагано умирали од глади и све их је било мање.
Сиромашан народ из других крајева земље дивио се, читајући новине, локалној власти, на несебичним потезима и подршци коју су уз помоћ хуманих људи упутили сиромашнима и тако помогли да сиромаштво у својој средини искорене, и надали су се да ће и у њихове крајеве доћи такав исти талас борбе против сиромаштва који крати муке. Али, талас који крати и главе...
Јован Зафировић
0 коментара:
Постави коментар