ДОБРОТА
Не зна се којем је скоту
тај луди гаф на ум пао
да нам подмеће доброту
кад је човек махом зао.
У свету жеља опаких
модела двоногих бића,
грубост је одлика јаких,
а благост усуд слабића.
Kо нема воље ни страсти
да у фарси од живота
буде гузна вашка власти
лепо му легне доброта.
У време сјајног олоша
који се пузећи креће
само нас намера лоша
води до предворја среће.
Из тога правило следи
да трице покупиш билом,
а све што нечему вреди
мора се отети силом.
Зато све протуве љуте
досегну чар благодети,
а добри послушно куте
док се Бог њих не досети.
По главама им се мота
мантра у омоту фином
да се људска доброта
још увек сматра врлином.
А луди свет даље хрли
ка давно задатом циљу
с мало оних што су врли
и злима у изобиљу.
Свако своје игроказе
игра ко естрадне тачке,
једни се другима плазе
прде, дубе наглавачке.
Треба тај принцип охоли
обелоданити за ноћ:
за добре су ореоли
а шљам влада, има моћ.
Јер те клицоноше злоће,
маскама скривене звери,
крвљу светачке финоће,
шију свет по својој мери.
Иван Рајовић
0 коментара:
Постави коментар