PREDSTAVLJAMO KNJIGU AFORIZAMA O SPORTU "IGRA REČI" ALEKSANDRA ČOTRIĆA

SVET JE VELIKA LOPTA

Verovatno najstariji aforizam na temu sporta i rekreacije: „Umerenost, hodanje i zdrava hrana su najbolji lek”, nastao je pre oko dve i po hiljade godina i pripisuje se starogrčkom mudracu Hipokratu s Kosa (460–370 p. n. e.), inače ocu i medicine i aforistike. Njegovi saveti o tome kako zdravi da čuvaju zdravlje, a bolesni da se leče, smatraju se temeljem i medicine i najkraće književne forme. Sport je, takođe, bio razvijen u antičko doba i nastanak olimpijskih igara vezuje se za podneblje Grčke – 776. godine p. n. e. Razmišljanje o značaju bavljenja fizičkom aktivnošću nije se promenilo u proteklih 25 vekova, u šta nas uverava i stav ruskog pisca Anatolija Lunačarskog da „sport formira kulturu optimizma, kulturu vedrine”. Promenilo se to što su u drevno vreme ratovi bili prekidani da bi bile održane olimpijske igre, a sada ne samo što se to ne događa nego se oko igara vode i ratovi – što politički, diplomatski, što oni pravi. Aforizmi o sportu nisu rasprostranjen podžanr u srpskoj aforistici, verovatno zato što već šest decenija u našoj najkraćoj formi dominiraju misli koje referiraju na društvene i političke teme. Ipak, aforizmi o sportu, takođe, imaju dugu i bogatu tradiciju. Pisali su ih, od početka sedamdesetih godina prošlog veka, Dušan Radović u emisiji Studija B „Beograde, dobro jutro” 6 i „Partizanovom vesniku”, Jovan Hadži-Kostić u rubrici „Trn” u „Večernjim novostima”, Ranko Guzina u istom listu, u kolumni „Džepni kalendar”, Dejan Pataković u emisiji Radio Beograda „Vreme sporta i razonode”, emisiji „Dupli pas” SOS kanala i rubrici „Kaktus” u „Politici ekspres” i Milovan Ilić Minimaks u humorističkoj emisiji Drugog programa Radio Beograda „Tup- -tup”. S njima, rame uz rame, u ispisivanju duhovitih i kritičkih opaski o sportskoj problematici stajali su Užičanin Rade Jovanović i Šapčanin Rade Đergović, saradnici brojnih listova, časopisa i radio-stanica širom nekadašnje države. Kasnije su im se na tom polju pridružili, i posebno istakli, Dragutin Minić Karlo, Aleksandar Baljak, Zoran T. Popović i Bojan Ljubenović. Zajedničko svim tim autorima jeste to što su voleli pisanje i sport, fudbal posebno, i što su o toj ljubavi pisali na svoj humoran način (Svi su muškarci isti – uzdahnula je juče jedna dama pred fudbalski derbi. Svi misle samo na jednu stvar. Na fudbal... Jovan Hadži-Kostić). Bili su i strastveni navijači fudbalskih klubova za koje su se opredelili u najranijem detinjstvu, ali u svom aforističarskom angažmanu nikada nisu ispoljavali tu vrstu navijačke pristrasnosti. Naprotiv, stiče se utisak da su često kritičkije pisali o omiljenom klubu nego o njegovim rivalima. Naravno, oni nisu krili koji im je klub bliži srcu i uvek je postojala doza pozitivnog i dobroćudnog navijačkog zadirkivanja, peckanja i prepucavanja između tih ljudi od duha (Zvezda je još jednom pobedila Partizan. Mi mislimo da nije važno ko je pobedio. Važnije je – ko je bolji. A to je stvar ukusa. To se ne dokazuje rezultatima. Dušan Radović). Moje iskustvo sa sportskim aforizmima posebno je intenzivirano 2010. godine, kada sam prihvatio predlog „Mozzart 7 sporta” da svake sedmice pišem komentare na aktuelne i večite sportske teme. Tako su, iz nedelje u nedelju, nastajale dosetke, opservacije, maksime i razmišljanja o suštini i smislu sporta, njegovim neposrednim protagonistima (takmičarima i trenerima), ali i onima koji su, takođe, njegov deo (sudijama, navijačima, novinarima, menadžerima). Pisao sam i o svim granama sporta i segmentima svake discipline, uključujući i rezultate, znanje, spremnost, utisak, borbenost, tehniku, taktiku, efekte... Naravno, posebnu pažnju posvećivao sam onom negativnom u sportu, ukazujući na mešanje politike u sport, pretvaranje sporta u industriju zabave čija osnovna svrha postaje profit, a sportista u robote koji tome služe. Kritikovao sam i navijački huliganizam, nameštanje rezultata, sudijske nepravde, mešetarenje uprava i menadžera, favorizovanje nekih, a zanemarivanje ostalih sportova. S posebnim zadovoljstvom osvrtao sam se na uspehe naših sportista na međunarodnoj sceni, kojih je poslednjih godina bilo više nego ranije, a što je, verovatno, i posledica pojačane društvene brige za takozvane manje sportove koji su mnogo trofejniji od onih najpopularnijih. Posebna oblast kojoj sam posvetio pažnju jeste sportsko klađenje, koje je poslednjih godina postalo veoma popularno i neodvojivo od sporta, dajući mu draž neizvesnosti, napetosti, iščekivanja, radovanja i neispunjenih nada. U ovoj knjizi nalaze se izabrani aforizmi koji su objavljivani na stranicama „Mozzart sporta” prethodne četiri godine, od 2018. do 2022. Hvala čelnim ljudima Kompanije „Mozzart” i urednicima časopisa na mogućnosti da punih dvanaest godina prezentujem svoja zapažanja u kolumni „Dribling duha”. Ova knjiga je svojevrsni nastavak prethodne dve: „Igranje glavom” (2014) i „Sve je u igri” (2018). Opredelio sam se za četvorogo- 8 dišnje cikluse, odnosno za godine u kojima se održavaju svetska prvenstva u fudbalu – u Brazilu, Rusiji i Kataru. Iz zabeleški u ovoj knjizi vidi se i kako je pandemija uticala na sport koji je u jednom periodu bio potpuno obustavljen, ali je pokazao i svoju vitalnost koja mu je omogućila da relativno brzo (posle dva meseca) takmičenja budu nastavljena u izmenjenom, redukovanom obliku, često i bez publike. Potvrdilo se koliko je bio u pravu francuski pisac Moris Deokobra kada je početkom dvadesetog veka zaključio da je „sport lek od lošeg raspoloženja i depresije”. U aforizmima koji su pred vama nastojao sam da sa što manje reči kažem nešto neobično, neočekivano, kritičko, otrežnjujuće i opominjuće. Trudio sam se da ovi zapisi budu jezgroviti, efektni, duhoviti, poučni, ironični i zabavni. Uvek sam imao dobronameran pristup, pa i onda kada tako ne izgleda na prvi pogled. Namera mi je bila da ono što je dobro razlučim od loših pojava i tendencija u sportu koje ga zloupotrebljavaju i pretvaraju u njegovu suprotnost, te da ga dodatno afirmišem. Negativnosti sam ismejavao i žigosao, jer predstavljaju opasnost za nešto toliko lepo, korisno, plemenito i uzvišeno kao što je sport u izvornom obliku. Fudbal je i u ovim opažanjima najzastupljeniji, jer je, i dalje, planetarno najgledaniji, najprivlačniji i najkomentarisaniji, i izaziva najviše navijačkih emocija, strasti i polemika. Dobro je kada je fudbal zamena za rat (što je čest slučaj), a nije dobro kada je povod za sukobe (nažalost, događa se). Fudbal nam pruža mnogo više razloga za zadovoljstvo i radost, ali ponekad je i povod za tugu i bes, što samo govori o njegovom značaju kao ne više sporedne nego jedne od najvažnijih stvari na svetu. A koliko nam 9 je fudbal postao bitan, najbolje se videlo kada ga nije bilo zbog zaključavanja i karantina. Život je bez njega bio mnogo dosadniji i prazniji, a mnogi ljudi ostali su bez jedne od najvažnijih tema za razgovor. Kakvoj-takvoj normalnosti vratili smo se tek kada se fudbalska lopta ponovo zakotrljala travnatim terenima. I neka se lopta i dalje vrti, sve dok se vrti i naša planeta, koja je, takođe, jedna velika lopta!

Aleksandar Čotrić

IZABRANI AFORIZMI

Lopta je okrugla – pa na ćoše.

Sport je dobar za zdravlje.

Neki sportski rezultati baš i nisu.

Ne bi trebalo mešati sport i politiku.

U sportu nam ide dobro!

Naš fudbal živi od prodaje igrača.

Od toga i umire.

Ne znam zašto u TV prenosu fudbalskog

meča piše „uživo” kad je igra tako mrtva.

Mi smo stabilan klub. Čvrsto smo

prikovani za dno tabele.

To je tipičan engleski fudbalski klub.

U njemu nema nijednog Engleza.

Teren je bio toliko vlažan

da je svaki start bio klizeći.

Mi češće igramo na svetskim

nego na evropskim fudbalskim prvenstvima.

Evropljani nisu naš nivo.

Igrali smo dobro,

dok nismo primili gol

u prvom minutu utakmice.

Još kao igrač pripremao se za trenersku karijeru.

Većinu vremena provodio je na klupi.

Gledaoci na stadionu su tokom devedeset minuta

imali šta da vide.

Svi su poneli mobilne telefone,

pa im nije bilo dosadno.

Sve je prolazno.

Zato i čekam da mi prođu tiketi.

Rodi me, majko, srećnog,

pa me ostavi ispred kladionice!

Protivnik mu leži.

Nokautirao ga je.

Da biste od sudije tražili penal,

morate i vi njemu nešto da date.

U svetu, gledaoci s tribina posmatraju

šta se dešava na terenu,

a kod nas igrači s travnjaka

gledaju u čudu šta se zbiva u publici.

Kad domaći fudbalski klub

s nekim igračem planira dugoročniju saradnju,

to znači da će on u klubu provesti

– narednih šest meseci.

Imali smo na utakmici

svega nekoliko loših momenata.

To su prvi, drugi, treći, četvrti i peti primljeni gol.

Naša ekipa žari i pali po terenima.

Naši navijači to čine na tribinama.

Ne damo protivniku da diše.

Naši vaterpolisti često

potapaju igrače suparničke ekipe.

Imamo velika očekivanja od naših sportista

na Zimskim olimpijskim igrama.

Pre svega, da nam se vrate živi i zdravi!

Kad dođe lepše vreme,

na našim oranicama počeće prolećna setva

– i drugi deo fudbalskog prvenstva.

U nekim zemljama, najbogatiji ljudi postaju

predsednici fudbalskih klubova,

a kod nas predsednici fudbalskih

klubova postaju najbogatiji ljudi.

Ušlo se u neizvesnu završnicu meča

– ne zna se da li će sudija odsvirati kraj,

ili će publika prekinuti meč!

Lako je proveriti da li je neko vidovit

– dajte mu da popuni tiket!

Nesreća nikad ne dolazi sama.

Sudija ima i dva pomoćnika!

Sve je relativno:

što je za protivnika laka pobeda,

za nas je težak poraz!

Pobedili smo na iskustvo.

Duže poznajemo sudiju.

O AUTORU

Aleksandar Čotrić rođen je 25. septembra 1966. u Loznici, u Srbiji. Od 1984. godine objavljuje aforizme i priče u novinama i časopisima. Objavio je knjige aforizama „Daćemo mi vama demokratiju”, „Peta kolona”, „Nedozvoljene misli”, „Kratki rezovi”, „Gola istina”, „Pomeranje pameti”, „Teške misli” i „Misli u pokretu” (satirični aforizmi); „Igranje glavom” i „Sve je u igri” (aforizmi o sportu); „Svojeglava knjiga”, „Dečja posla”, „O ljubavi s ljubavlju”, „Knjiga protiv briga” i „Svet smeha” (aforizmi za decu); „Dobre vibracije” i „Ljubav na rečima” (aforizmi o ženama i muškarcima); knjige satiričnih priča „Obeležene priče”, „Priče pred buđenje”, „Pričinjavanje” i „Druge priče” i knjigu kratkih priča za decu „Ozbiljno smešna knjiga”. Aforizmi za decu Aleksandra Čotrića uvršteni su u čitanke koje se koriste u osnovnim školama u Srbiji. Knjige Čotrićevih aforizama ili priča publikovane su u Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Sloveniji, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Albaniji. Priredio je Antologiju srpskog aforizma za decu „Razdeljak”, Zbornik aforizama o sportu „Dribling duha”, Antologiju savremenog stvaralaštva za decu srpskih pisaca u rasejanju 80 i Zbornik srpskog humora i satire u regionu i dijaspori „Smeh nije greh”. Preveo je i priredio knjigu izabranih aforizama slovenačkog pisca Žarka Petana „Istorija budućnosti”, Antologiju savremenog ruskog aforizma „Veliko u malom”, knjigu izabranih aforizama ruskog pisca Arkadija Davidoviča „Arkade duha”, Antologiju bugarskog aforizma „Trn i ruža”, Antologiju poljskog aforizma „Poljski put”, Antologiju rumunskog aforizma „Med i otrov”, Antologiju češkog aforizma „Knedla u grlu”, knjigu izabranih aforizama ruskog pisca Konstantina Melihana „Modrica na papiru”, Antologiju slovačkog aforizma „Munje i gromovi”, Antologiju ukrajinskog aforizma „Smeh naroda” i „Zaporožac na vrhu Ararata – pitanja i odgovori Radio Jerevana”. Zastupljen je u antologijama koje su objavljene u SAD, Rusiji, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Austriji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Sloveniji, Švedskoj, Crnoj Gori i drugim državama. Aleksandar Čotrić dobitnik je, između ostalog, i priznanja: „Excellence Award” na Međunarodnom festivalu satire „Zlatna jabuka” u Bistrici, u Rumuniji, „Aleko” u Bugarskoj, „Tipar” u Crnoj Gori, Plaketa Međunarodnog festivala karikature, humora i satire „Laloški šešir” u Temišvaru, „Zlatna kaciga”, „Radoje Domanović”, „Braća Ormai”, „Vladimir Bulatović Vib”, „Jovan Hadži–Kostić”, „Dragiša Kašiković”, „Stevan Sremac”, „Đorđe Fišer”, „Rade Jovanović”, „Mihailo Ćupović”, Internacionalne akademije „Ivo Andrić”, „Zlatna značka”, „Zlatni beočug”, „Vitezovo proleće”, „Velika gramata” Društva književnika Kosova i Metohije, „Velemajstor satire” i „Dositejevo pero” (nagrada učenika beogradskih škola). Laureat je i književnih priznanja u Italiji, Severnoj Makedoniji, BiH i Libanu. 81 Priče i aforizmi Aleksandra Čotrića prevođeni su na engleski, poljski, nemački, francuski, slovenački, mađarski, rumunski, španski, makedonski, ruski, beloruski, albanski, slovački, češki, švedski, grčki, bugarski, rusinski, italijanski, portugalski, jermenski, katalonski, baskijski, turski, svahili, romski i arapski jezik. Čotrić je član Udruženja književnika Srbije, Beogradskog aforističarskog kruga, Udruženja pisaca „Sedmica” iz Frankfurta i Moskovskog kluba aforistike. Počasni je član Društva književnika Kosova i Metohije. Živi i stvara u Beogradu i Pančevu.