КОЛУМНА МИОДРАГА ТАСИЋА - РАМО, РАМО, БРАТЕ МОЈ!

Рамо, Рамо, брате мој!

Кад сам срео друга свог/ пријатеља јединог/најсрећнији беше дан/ јер не бејах више сам/

Рамо, Рамо, друже мој/ Рамо, Рамо, друже мој/ да ли чујеш јецај мој?

Антологијске стихове својевремено је отпевао Мухарем Сербезовски. Много новца зарадио је човек од продатих плоча, још више од певања на весељима. Међутим, оно што помало заборављени Сербезовски није могао ни да наслути, Рамо се вратио на велика врата. Тачније, Рама!

Извесни Еди Рама, премијер нама суседне? Албаније и новоустановљени пријатељ и савезник. Човек је заговорник Отвореног Балкана. Не знам да ли баш жешћи присталица ове идеје од нашег председника, али свакако ту негде. Отворени Балкан је пут до отворене Европе. Не треба заборавити ни такозвану Северну Македонију. И они су за Отворени Балкан, а потом за Европу. Сад, да ли ће у Европу ући као Северни Македонци, Бугари, није од суштинског значаја. Важно је да више нема граница између Србије, већ поменуте Северне Македоније и Албаније. Између такозваног Косова и Албаније одавно граница не постоји. Проблем је једино „административна линија“ између Србије и тзв. Косова. Јер Косово кад пожели забрани улазак српским политичарима, спортистима, уметницима, хуманитарцима на њихову територију. То јест, на простор Јужне српске покрајине!

Овај проблем је вероватно успех косовског преговарачког тима. То је њима њихова борба дала. Наши преговарачи би требало да објасне шта су они постигли за ове силне године натезања с албанским демократама у облику Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја, односно овог садашњег Куртија? Колике су „бенефите“ Срби добили од разговора у Бриселу? Уз посредство неутралне Европе и некакве квинте?

Прецизно речено српски преговарачки тим, илити појединац, како вам драго, кад преговара с преговарачима с Косова, не разговара с албанском влашћу на Косову. Косовску власт чине и Срби. Још како. Има Срба министара. Има посланика у скупштини тамошњој. Има полицајаца, судија, цариника. Тако да је неумесно оптуживати албанску власт и за тврди став у преговорима, али и за погром Срба на КиМ. За порушене манастире и цркве, уништена гробља, пљачку српске имовине, премлаћивање малобројних Срба, незаконита хапшења и осуде. Ако то чини власт, у тој власти заступљени су и Срби. Додуше, они редовно прете изласком из свих институција, али до данас то се није десило!

С друге стране, то упорно опстајање у власти и институцијама на Косову може значити и перфидну и далекосежну замисао српске политике. Упослени Срби примају плате од косовске „државе“ и на тај начин је дугорочно исцрпљују и слабе. И када једног дана то „Косово“ буде банкротирало, што и није баш далека будућност, само ће нам пасти у руке. Шта значи мудра политика и још мудрије руководство!

Вратимо се ми Рами с почетка текста. Тај баш и није словио за великог српског савезника и пријатеља. Напротив. Присталица је Велике Албаније. И данас, чим је отпутовао из Београда, потпуно трезан иако је вероватно у Београду пио вино, рече да је отимање Косова од Србије од стране НАТО пакта исправна ствар. Дакле, и даље подржава своју ранију политику, као и политику својих претходника, од Енвера Хоџе па надаље, која за циљ има присаједињење постојбине Српства великој албанској држави!

Па, да ли је то наш пријатељ? Треба ли с таквим човеком пити рујно вино у потаји? Он те напије и онда те жедног преведе преко воде. Мислим, жедног за воду, а вино те ударило у главу. Искрено сумњам у Рамине добре намере.

Ускоро ће се пријатељство Албаније, Северне Македоније, али и остале „браће“ из бивше заједничке државе показати на делу. Приликом првог гласања у Уједињеним нацијама, Унеску или некој већ међународној организацији када Косово затражи пријем у исту. Хоће ли Албанија, Северна Македонија, Хрватска, Словенија, Црна Гора гласати са ДА или ПРОТИВ? Да ли ће подржати Косово или Србију, за коју се надам да ће бити против чланста Косова у било којој светској организацији или телу. Једино ако Владе Дивац не буде представник Србије у одлучивању. Он се сигурно неће супротставизти, као што и није када је Косово тражило пријем у Међународни олимпијски комитет. Човек је спортиста, рече тада!

Иначе, већина Албанаца није пријатељски настројена Србима. Одувек је тако. И то је добро познато. Мада има и изузетака. Рецимо Есад паша Топтани. Њега је српска војска победила у Балканском рату и заробила, али су му одате све почасти као ратном заробљенику. Чак је слободно носио и сабљу. Есад паша је заузврат много помогао српској војсци у Aлбанској Голготи 1915. године. На територији коју је држао под својом влашћу српска војска се повлачила сигурније него у другим деловима Албаније. Есад пашине трупе су физички штитиле српску војску, помагале су је храном, иако су и сами оскудевали, обезбеђивале смештај. Био је веран и одан пријатељ Србима, а са српском владом је склопио тајне споразуме у заједничком интересу.

Додуше, то је у оно време могло бити зато што су српску државу и владу чинили неки другачији Срби.

Миодраг Тасић