PTICA U KAVEZU
Na prozoru kavez stoji,
u kavezu ptica mala,
a tužna je, vrlo tužna,
tek što nije zaplakala.
Pa je pita hraniteljka
kad grumečak njojzi dade:
"Šta je tebi, ptico moja?
Izjadaj mi svoje jade!
Ti sad imaš lepu kuću,
ja ti dajem lepo hrane,
sad bi mogla pevat' pesme
da se ori na sve strane."
Iz kaveza ptica veli
gledeć' tamo u daljine:
"Imam svega, teško meni,
i ljudi mi dobra čine.
I suviše imam svega
što nemaju druge ptice,
al' najvećeg dobra nemam -
nemam svoje slobodice!"
PATAK I ŽABE
Ako ste dokoni
pročitajte ovo:
patak ukraj bare
držao je slovo.
Slušaše ga žabe
velike i male,
slatke su mu reči
jedva dočekale.
Govorio patak
o vrlini mira
i da niko nikog
ne treba da dira.
Svako ima prava
da slobodno živi,
ne sme tlačit one
što mu nisu krivi.
Sloga, mir i ljubav
blagoslov je pravi,
zato neka niko
nikoga ne gnjavi.
Slušale su žabe
ovo krasno slovo,
kad patak ućuta,
desilo se ovo:
Jedan žabac mali
pobliže je stao, -
a patak ga zgrabi,
pa ga progutao.
Iz ovog se nešto
i naučit' dade:
hulje lepo zbore,
al' nitkovski rade. |
|
KOD MAČKE NA ČASTI
U prastaro vreme
- tako šala gudi -
miševi su bili
bezazleni, ludi.
Mačka ih pozove
na slatka semenja,
a oni joj dođu
puni poverenja.
Trpeza je puna,
sve izbrano jelo,
a mačka je sela
baš u gornje čelo.
Pa očima svetlim
meri svoje goste,
misli kog će prvo
a koga će posle!
LAŽ
Da je plitko dno u laži,
to već svako zna.
Ja bih o njoj drugo reko:
da i nema dna.
Jer kome se god u njojzi
kupat' dopadne,
danas, sutra, prekosutra
u njoj propadne. ISTINA
Istina je junak,
drži se kô stena,
i kad na nju zine hala,
i kad misliš da je mala,
- pobeda je njena! |
PREKOMERNOST
Jedna kap mleka
muvi dosta bila,
u njojzi se nikad
ne bi udavila.
Al' lakome muve
najradije sunu
u more od mleka,
u muzlicu punu.
Ti što nemaš mere
u svom mladom veku,
gledni muvu što se
udavi u mleku.
Da i mleko škodi,
ko bi reći mogo?! -
Al' otvor je, veruj,
sve što god je mnogo.
MALI FILOZOF
Ljuljao se, ljuljao
naš veseli druže,
najedared, - eto ti ga,
prekinu se uže.
Tom kolaču, verujte,
nije se ni nadô;
da je bilo malo više,
i većma bi stradô.
Al' on zato ne plače,
filozof je pravi,
sedeć' mirno na zemlji
češka se po glavi.
Jovan Jovanović Zmaj
|
0 коментара:
Постави коментар