Poznavanje svega  |
ALKOHOL Ako se dugo i redovno unosi u velikim količinama, alkohol može osobe slabijeg karaktera dovesti do alkoholizma. Ovde se već radi o jednom bolesnom stanju koje vodi propadanju jedinke u lošem društvu, na primer: ljudskom. Da bi se to izbeglo, društvo treba birati veoma pažljivo. Najbolje je piti isključivo sa izlečenim alkoholičarima. Ipak, opasnost od alkohola često je prenaglašena. Smrtnost alkoholičara je stoprocentna. To je nesumnjivo. Međutim, stoprocentna je i smrtnost trezvenjaka, što odpušta hipotezu da bi razloge za tu zanimljivu pojavu trebalo, možda, potražiti u nečem drugom. BEGUNAC Lik sklon bežanju. Ova sklonost kod begunaca nije posledica paranoje. Njih zbilja proganjaju i to zato što su pobegli, a to je zabranjeno. BOLEST Neprekidno se pronalaze nove bolesti. Medicina bi ipak mogla da pripazi kuda napreduje. C Najkraći negativan odgovor koji još glasi. CILJ Preduslov za promašaje, pogreške, lutanja. Nepogrešivost se najlakše postiže tako što se pre svega dobije ovlašćenje, ili stekne pravo, da se cilj precizira tek posle stizanja. ČITALAC Već kraća analiza pojma "čitalac" dopušta tezu da literarna vrednost knjige nije od značaja, jer ona zanima samo uzak krug ljudi (tzv. "čitaoce"). Taj krug je sve uži, i bilo bi nehumano zahtevati da se proširi; rađaju se isključivo nepismeni, a ne bi bilo ljudski želeti da natalitet bude manji od mortaliteta, tim pre što bi i to, posle izvesnog vremena, moralo ukinuti čitaoce. Čitaoca po definiciji nema svrhe nagovarati da čita; da to ne čini, ne bi ni bio čitalac, ali ovo bitno saznanje teško prodire. Iz nejasnih razloga, kada se knjiga reklamira, pominje se ime autora, pa čak i sadržina knjige, premda ti podaci mogu zanimati isključivo čitaoca, dakle, osobu koja je već to, osobu oko koje je izlišno gubiti vreme. Knjigu, kao i sve drugo, treba vešto ponuditi onima koji to neće. ĆIRILO Ćirilo je bio određen predmetom i Metodijem. ĆUTANJE Relativno bezopasno ako se vrši često i dugo. Skraćivanje vremena posvećenog ovoj delatnosti opasno je za ličnost u centru pažnje. Na primer "minut ćutanja". DOMORODAC Osoba koja živi u Postojbini, pretežno od vajkada. DURBIN Naprava koja imaocu omogućava da vidi mnogo više stvari do kojih mu nije stalo. | ĐUBRE Ima gledišta da đubre treba bacati samo na deponije, pa da se otpaci prerađuju i koriste, umesto da se uvoze iz inostranstva iako ih ima i više nego što je neophodno. Dalekovidi, međutim, pitaju šta bi se desilo da su svi otpaci, iz veka u vek, prerađivani u nešto drugo? Po njima, čak ni ostaci ne bi ostali da se tako radilo. Šta bi bilo od Arheologije da su prethodna Čovečanstva uništavala svoje otpatke, pre toga brižljivo prikupljene na lako pristupačnim mestima? Sa stanovišta daleke budućnosti i najbedniji otpadak trag je određene civilizacije, jednak tragovima pećinskog čoveka koje se danas brižljivo sakupljaju do poslednjeg otpatka, i izlažu se u mermerom obloženim muzejima. Status đubreta je, dakle, privremen. Koja hiljada godina i ono postaje prava dragocenost. A jasno je da ostaje samo ono đubre koje bacaju nedisciplinovani, izvan za to određenih mesta, pa ne može biti uništeno ili prerađeno. Ukratko, malo je slučajeva planiranih arheoloških slojeva. Oni moraju biti spontani, a da se to postigne - đubre treba bacati gde god se ukaže prilika. Ova dva stava vešto su pomirena. Visprenom promenom naziva đubre je ukinuto, a pojavile su se sekundarne sirovine. Problem zagađivanja ovim je rešen, a arheologija budućnosti ipak može čekati još neko vreme. DŽELAT U starim vremenima postojala su sasvim određena lica na poslu dželata. Razume se, takav je isprva imao godinama da radi kao spoljni saradnik, pa tek ako se pokaže izuzetno dobro, a sve dotle plaćen po glavi stanovnika. Doduše, za raščetvoravanje sa prethodnim žigosanjem i bičevanjem na točku lepu je svotu mogao da uzme (s tim što je te društvene obaveze imala platiti porodica raščerečenog i uopšte tretmanu podvrgnutog), ali šta mu je to vredelo, siromašku, kad ne ide staž, nema osiguranja, nema ničeg. A biti dželat, kad se zrelo razmisli, nije neki siguran posao. Većinom čoveka mrze i rade mu o glavi bez obzira na sva njegova zalaganja, i što se trudi da u svom poslu bude prilježan, i da osvetla obraz, i opravda ukazano mu poverenje, pa čak i prekovremeno spreman da radi ne bi li povećao produkciju, i rešio što više predmeta, i izbegao nagomilavanje posla, i beležio ogromne uspehe na polju delatnosti. Verovatno stoga i nije preži- veo nijedan dželat iz tih vremena. (Videti pod "Vek, Srednji"). A trudili su se, još kako. Bile su to prave porodice dželata, i to se zvanje prenosilo sa oca na sina, izuzev kada je sin bio ćerka pa se moralo pobočke u porodicu, ka stričevićima. Ali, to su bile ljudine. Takav je još u trećoj godini morao da vežba, pa mu iznesu nekog feudalca koji se mnogo zamerio vladaru, ili neku drugu oblast delanja, a mališan se zalaže, malom sekiricom, pa onda otac dođe i pomazi ga po kovrdžama, pa kaže: "Fino je, sine, idi sad da učiš gde zeka pije vodu a tata će da posvršava šta je ostalo". Ali, svejdno, šta god dželat radio - njega niko ne voli, nego svi tvrde da prilikom mučenja podvrgava građanstvo i torturi, i posle primenjuju na njega čak i sam ostracizam, što je izazvalo tugu kod dotičnih i određenu sklonost izumiranja koja se neko vreme prenosila s kolena na koleno, a potom ni tako.
Zoran Stanojević |
Administrator ШИПАК
.jfif)
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар