GALINA VUKSANOVIĆ - PRIČA OD PEĆINE DO GUBILIŠTA

PRIČA OD PEĆINE DO GUBILIŠTA

Priča bez roka trajanja. Sa njom se poče- lo od kada je Homosapien napipao nešto što se kasnije nazvalo moždanim vijuga- ma. Priča se rasteže do jalovosti, zapravo ništa posebno se ne događa, ali se priča. Na samrti smo, a još uvek bismo da filo- zofiramo, nestajemo, poslednji trzaji su u nama, a naša priča se seli u neko tek ro- đeno telo i usta koja po inerciji nastavlja- ju tu istu priču o životu, o tom mister uni- verzumu. Pričamo o njemu kao da nas je zadesila noć najvećeg pijanstva, i uvek imamo utisak da sve to pre nas niko nika- da nije ispričao. Ponekad nas sve te priče asociraju na prihvatilište najvećih besmis- lica, na linjake koji se koprcaju po riboču- varkama, a mi još uvek želimo da ih žive donesemo i predamo nekom u nasleđe, iako su već polumrtve. Krug se nikada ne zatvara, priča o životu je mnogo toga i ništa, ali mi je volimo, kao što volimo i bo- ju svog glasa dok pričamo o životu. Priča nema cenzure, a svi smo sveštenici na misama, pevamo i operske arije promuklim glasom, bez akcenta ni sami ih ne razu- memo, od drugih očekujemo da nas razu- me, da ih sluša i da veruje, da prenosi pa bilo to i od samog pakla. Ponekad lutamo sa svojim pričama kao po auto-putu, pre- lazimo sa trake na traku, ali se ne zaus- tavljamo jer bi nam to došlo kao gubljenje svesti. Životi, uzvišeni bezvredni… Važno je pričati o njima, od pećine išarane sim- bolima do spuštanja krika kada nas taj isti život napušta uz krik - ŽIVOT!

Galina Vuksanović