NAROD
.jpg)
Ovaj narod nije mnogo zaostao, ali, nažalost, ni njegovi lideri nisu mnogo odmakli! I kako bi? Mnogi od njih se i u fotelji ponašaju kao nekad u kolijevci: Samo se ljuljaju... A mnogi, pored fotelje, još najviše vole krevet. Ali, ne prazan... Po mogućnosti. I najviše vole radne ručkove. Mada se niko ne ljuti ni kada ga pozovu na radnu večeru. Kažu: Ništa se ne radi, a niko ne ostane gladan! Od svih principa, najveći broj njih poštuje samo princip nemiješanja. Ne miješaju se u svoj posao... A i zašto bi? Oni su tu da misle, a drugi treba da brinu o poslu... I da rade. I tako, oni koji misle i oni koji brinu o poslu (i oni rijetki koji nešto rade), ponašaju se kao rogovi u vreći. A narod tu vreću i dalje nosi na svojoj grbači. I, umjesto da pred narodom odgovaraju, oni mu i dalje samo nude odgovore... Od danas, do sutra!
Za opšte neznanje krivi su oni koji misle da zanju puno (ili sve)... Sve što rade, rade na neviđeno. Zato i postižu neviđene uspjehe! Niko ne zna, gdje to još ima, osim kod ovog naroda: Kažu da su pametni, a i glup čovjek vidi da sve više (i jedino) izigravaju budale? (Narod je davno rekao: Budalu ni gledaj, ni kući vodi. Zato, sad, kad ugleda budalu, i pametan skrene sa puta...) Zbog takvih, uskoro više niko neće tražiti dlaku u jajetu. Svi će tražiti samo jaja...
Za utjehu, svaki narod ima onakve lidere kakve je zaslužio. (I to je narod, već odavno, iskusio na vlastitoj koži...) A, kad se govori o narodu, uvijek se misli na sve ljude. Čak i na neke pojedince. U tome ni ovaj narod nije izuzetak. A i zašto bi bio? I kod njega je većina u manjini. Bar kada je u pitanju onaj običan narod. (Valjda, ni ovaj narod, ni u čemu, nije neobičan...)
Na sreću, glas ovog naroda na daleko se čuje. Bez obzira što, veoma često, svako razgovara sam sa sobom i svako kuka na svoj način... Da li zbog toga, ili zbog nečega drugog, njegovi problemi su, konačno, dobili i međunarodnu verifikaciju. Sad se i domaći zadaci rješavaju na stranim jezicima... Ali, šta tom narodu vrijedi što govori strane jezike? Sad njegovi (misli se na njegove lidere) još manje mogu da ga razumiju. Dijelom i zbog toga što mnogi od njih slabo vladaju i vlastitim jezikom... A veoma često mu nije lako ni da prepozna svoje lidere. Stalno su okruženi njihovim gorilama.
I pored svega, i on bi, ipak, htio u Evropu. Makar i formalno. Misli se na ovaj narod... Ali, izgleda da njegovi lideri previše i ne žure na vozove koji idu u pravcu Evrope. Kažu, vrijeme je na njihovoj strani. Pri tome zaboravljaju da često ni sami ne znaju koja je to njihova strana... I da li uopšte imaju svoju stranu?. A vozovi, prolaze li, prolaze... Bar oni za Evropu. Međunarodni. Domaći uglavnom stoje na slijepom kolosijeku. Bez obzira na to što nismo izgradili brze pruge. A kamen temeljac je već davno postavljen... I, nažalost, zarastao u travu.
Neko skoro reče da je, izgleda, propušten i posljednji voz za Evropu! Ako, kažu narodni lideri, i onako nije imao kola za spavanje... A narod i dalje, naivno, vjeruje da i njegovi lideri žure u Evropu. Pored svega što mu se dešava... Ipak, kod nekih, kao da postoji dilema: Da su pametniji od drugih, da li bi, možda, napokon, počeli da vjeruju samo sebi?!
Nije po zakonu gravitacije, ali, dok ovaj narod čeka da padne vlast, propade mu država! (A neko je davno rekao, da je svaka vlast od Boga data. Ako je to tako, onda to važi i za ovu i sve vlasti ovoga naroda?) Možda zato više i nije pitanje: Da li će taj narod sutra imati... (nešto)...? Pitanje je: Da li će ovaj narod imati sutra?
.jpg&text=STEVAN R. STEVIĆ - NAROD&via=stc_network)
Administrator ШИПАК
.jfif)
.jfif)
.jpg)
0 коментара:
Постави коментар