Гледам ја нас.
Видим колико смо слепи.
Добро се утоплио.
Отишао је у рат за енергију.
Трећи светски рат непрестано почиње
између оних који су већ на почетку победили.
Седим и бројим пролазнике.
Нека нисам на броју.
Комунисти се увек буде у сновима.
Мој живот није мењао жанр.
Хвала Богу и даље пише романе.
У озбиљном друштву
говоре се афоризми који нису смешни.
Пишем за себе.
Тако ћу бити више читан.
Ми смо прилично угојен народ.
Увек извучемо дебљи крај.
Наишли су добри дани.
Штета што је крај године.
Када ме понесу у ковчегу бићу у оделу.
Хоћу свечано да уђем у земљу.
Друг сам самоме себи.
Ето шта ми је остало од комунизма.
У добро уређеним државама
правци ветра и пишања се поклапају.
Купио сам много памети на акцији.
Правим залихе за глупе дане.
И овај циркус ће проћи
-
кад изместимо лакрдију на туђу територију.
Нисам слеп код очију.
Више ми се причињава
него што очи могу да поднесу.
Једнога дана узећемо све у своје руке.
До тада, чврсто држимо лопату.
Једни нека иду у затвор а други у лудницу.
Тек тада ће трећима и четвртима бити боље.
Прво је носио кокарду, па петокраку.
Данас је постао социјални случај
који нема шта да носи.
0 коментара:
Постави коментар