МИЛОЈЕ ВЕЉОВИЋ - УМИШЉЕН ЧОВЕК

 

УМИШЉЕН ЧОВЕК

 

Када баксуз осети топлину

Када му се ослади живљење

Он покупи кајмак, што се каже —

И по мозгу окачи ордење!

 

Када баксуз са висине гледа

Ситни му се указују мрави

Све би редом ставио под шапу —

Не видевши да је наџак прави!

 

Када баксуз умисли премију

И такне се добитнога цвета

Лактô би се својим бићем целим —

И зобao памет целог света!

 

Када баксуз узјаши у седло,

И дизгине затегне на ату,

Газио би затекле на путу —

Подсмевао и рођеном брату!

 

Када баксуз ухвати се јачег,

И домогне нечастивих сила,

Тад не види ни белог мачора —

И сопствена окуражи крила!

 

Када баксуз погуби све конце

Окативно насумице вага

Нагута се негативне магле —

Свака му је лакрдија драга!

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК