ПРВИ РАДНИ ДАН
.png)
После двонедељне прославе
новогодишњих и божићних празника, новинари једног недељника почели су полако да
долазе на посао. Пред Нову годину, одштампан је двоброј.
-
Добро,
колеге, сви смо ту, па да почнемо- обрати се скупу уредник.
-
Није
ту Аца- рече Јела, коју су сви звали Јелка.
-
Он
је на Златибору, у тазбини, па је тамо пут сигурно завејан- објасни уредник
-
А
и клековача је тамо добра, па пршут...- мљацкао је устима Ђоле.
-
Нису
ту Мића и Љуба- добаци Сима.
-
Они
су већ на задатку. Но, да ми пређемо на ствар. Да ли неко већ има нешто у
припреми за
следећи број?
-
Ја
имам нешто у вези Нове године- јави се дугогодишњи новинар Пера.
-
Каква
ми је то сад вест, шта ту има ново још да се каже? Хајде да извештаваш из
Париза, Лондона
или Рима, па и некако... плус што је од Нове године прошло 15 дана!
-
Али,
у мојој МЗ „Горња мала“ било је много весело! Било је музике, печено прасе,
пуцњава, пардон, ватромет, па јелка...
-
Шта
лупаш ту, ја сам била код куће!- скочи Јела.
-
Е,
кад си се јавила, иди и скувај нам кафе- рече уредник.- А ти ћеш, колегинице
Цицо,
да идеш на Дунав и направиш репортажу, са неколико
снимака залеђеног Дунава и околине.
-
Зар
не може неко млађи, уредниче, ја сам најстарија у редакцији?
-
Баш
зато, треба ту искуство.
-
Јесте,
треба искуство да не пропаднем кроз лед и да се сачувам од дивљих свиња.
-
Ето,
видиш! Можеш да усликаш и дивље свиње.
-
Само
ми још то треба, да ме појури неки дивљи вепар!- није се дала Цица.- А зашто ја
не идем на
Копаоник да урадим репортажу?
-
Знаш
како је, Цицо, далек је то пут за тебе, а не знаш ни да скијаш. Тамо ће са мном
ићи приправница
Маја да јој покажем како се раде репортаже.
-
А
сигурно зна и да се санка!- рече, као за себе, Јела.
-
Кад
ће плата?- јави се неко из ћошка.
-
Шта
је с привредом?- наставио је уредник.- Је л' има ту добрих вести, Ђоле?
-
Нема,
уредниче. Само једна фабрика ради у
граду.
-
Пуном
паром?
-
Да,
али остале стоје, пуном паром.
-
Добро,
бар се лакше дише. Шта је са приватизацијом?
-
Оно
што је ваљало, продало се, оно друго неће нико ни да погледа.
-
Кад
ће плата?- опет ће онај из ћошка.
-
Симо,
шта је с културом?
-
Нема
ништа, шефе, мртва сезона. Тек у априлу имаћемо једну позоришну представу,
па после долази
културно лето.
-
А
тад су културњаци на годишњем одмору, па онда опет чекамо зиму и мртву сезону!
А по селима,
домови културе, аматеризам?
-
Гостовала
је ономад у једном селу фолк певачица у Задружном дому и то је све, ако не
рачунамо свадбе, пунолества...
-
Надам
се да ћеш у овој години предати један текст из културе.
-
Људи,
Мићу је ујео пас луталица!- улете у редакцију као без душе Љуба.
-
Где
га је ујео?
-
У
центру града. Ја сам већ ушао у кафану и кажем Мићи да пожури, јер сам видео да
је пас накострешио длаку, а Мића каже да је то добра
куца, неће она њега...
-
Ама,
за који део тела га је ујео?- постао је нервозан уредник.
-
За
ногу и поцепао му нове панталоне.
-
Добро,
зар је једног ујео пас. Добиће и новац од општине.
-
Али,
био је бесан!
-
Ко,
Мића?
-
Ма
не, пас! Мића је још у Хитној помоћи.
-
Колико
пута сам рекао да није вест кад пас уједе човека, него кад човек уједе пса!
Такве вести хоћу.
-
Па,
јадни Мића се борио колико је могао, али...
-
Примиће
вакцину и готова ствар.
-
Против
ковида?- упита Љуба.
-
Ма
против беснила! Хајде сад сви на своје задатке!- рече на крају уредник.
-
Кад
ће плата?- упита глас из ћошка.
Миодраг Лазаревић
.png&text=МИОДРАГ ЛАЗАРЕВИЋ - ПРВИ РАДНИ ДАН&via=stc_network)
.png)
0 коментара:
Постави коментар