Ниси мој
тип
Причајући
дуго и фино,
дјевојку
сам позвао у кино,
платио
колач и лимунаду,
планирао
и чоколаду,
а она
рече, лежећи у хладу,
и
мрмљајући себи у браду,
престани
да гајиш лажну наду,
моји су
прохтјеви много већи
само си
стао на пут мојој срећи,
отркачи и
више не блебећи.
ЗЕМЉА
Биљком
што расте,
кравом
што пасе,
земља нас
храни.
Радник на
строју,
војник у
боју,
земљу
брани.
У земље
груду,
на крају
пута,
потомак
нас сахрани.
Милан
Куриџа
0 коментара:
Постави коментар