АФОРИЗМИ МИЛЕНКА
ИВАНОВИЋА
Професију ратника из државе су протерали
они који нам раде о глави.
Нови филозофи се крећу међу народом.
Сву памет су покупили са улице.
Зашто часовничари ћуте?
Ко ће нас повести у револуцију
против брзине времена?
.jpg)
Склон сам да се склањам.
Ионако би ме уклонили
-
из склоности.
Узалуд моје срце толико ради.
Нико да се сети
да стави значку на њега.
Све ово што се дешава сањао сам.
Ипак, нисам посве сигуран
да ли сам се пробудио.
Сизифе, одмори се!
Послодавац то жели.
Немамо атомску бомбу
али имамо шарма
-
кад експлодирамо.
Стиже крај света.
Правда је отишла
на преглед очију.
Вране су ми попиле мозак
па сам почео да пуцам
по дрвећу насумице.
Свака им част за колико су се продали.
Само такви трансфери се данас цене.
Живот се нашалио са мном.
Зато ме је смрт схватила озбиљно.
Економија нам је очајна.
И политика се жали на њу.
Поново се емитује серија о опстанку.
Овога пута уживо.
Свака наша територија плаћена је крвљу.
Али ми данас више немамо
добровољних давалаца.
Где га је одвело велико знање
успео је касно да сазна.
Не певамо: ала је леп овај свет.
Певамо: ала сам ја леп
у овом свету.
.jpg&text=АФОРИЗМИ МИЛЕНКА ИВАНОВИЋА&via=stc_network)
.jpg)
0 коментара:
Постави коментар