СТАРЕ КЊИГЕ - НОВО ЧИТАЊЕ - ГОРАН ДОКНА
ГОРАН ДОКНА
(Београд, 1970. - Београд, 2012.)
Да је Вук Бранковић имао телевизију,
данас не би био издајник, него миротворац.
Доме, слатки доме - рече човек
у кућном притвору.
Заузимали су се за народ,
док нису заузели први ред.
Знам да постоји рука правде.
Не знам само у чијим је она рукама.
Иако је убица син важног човека,
порота је донела праведну пресуду:
педесет склекова.
Изашла је из мог срца
и села у џип.
Кад смо већ код имовине,
шта имате од Србије?!
Када диктатор влада земљом,
народ се тражи на карти света.
Када је бескућник повикао "Уааа држава!",
дошли су у парк и однели његову клупу.
Нема мита и корупције.
Ћутање је злато.
Ћутање је злато.
То је наш почетни капитал.
Овде је самоубиство
остати жив.
Све је више голих
и босова.
Сви су нам криви.
Нико нам није раван.
Стопама развоја
губи се сваки траг.
Афоризме изабрао: Жељко Марковић
0 коментара:
Постави коментар