Како из оволиког мрака да видим светлу будућност?!
Не плашим се Трећег светског рата. Ми смо већ у њему.
Најгоре је кад вођа не зна своја права и обавезе.
Обогатио се на поштен начин. Крао је од поштених.
Сећам се тог ручка као да је јуче био.
Дошла је бака из села и сви смо се обрадовали. У торби је било пиле.
Многи су збуњени најновијим догађајима. Само се луди смешкају.
Развојем технике смањен је рад човека. Многи чак не раде ништа.
Пиксија за председника! Он бар некад и победи.
Људи, размислите! Па не може вођа сам против свих.
Ако ме се сете за дан пораза, сете...
Још није утврђено ко је убио самоубицу.
Ни Срби нису боље прошли у Крајини.
Зашто не рећи: ништа се не сме рећи!
Многи су издахнули на бранику- својих вила.
Могао би сад Празник рада да се слави и 1. априла.
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар