Сви узвикују „Срам те било“, а од срамоте ни
речи.
Ниједан наш вођа није био оно што је био.
Нећу да се храним здраво. Хоћу да једем.
Не бих ишао за слепим вођом па да ми је из ока испао.
Наши људи враћају се у Србију јер ту виде
будућност. Нарочито старији.
Не знам да ли је ово време турбулентно, али мени
се све више врти у глави.
Код нас је више политичка неизвесност, него
политичка неутралност.
Вођа верује у владу. Па како да не верује кад она
ради како он каже.
Он је свој посао, да не ради ништа, разрадио до
савршенства.
Граде се многе саобраћајнице да би свако ишао
својим путем.
Очекује нас тешка јесен. Шљива је слабо родила.
За сав овај напредак најзаслужнији је вођа на
челу са њим.
У Србији више има политичких аналитичара него
војника.
Срби ће једног дана живети на територији Пинка.
Вођа је амерички човек. Носи фармерке.
Копати или не копати! Ко пати? Народ.
Због рударења, неки ће да легну на руду, а неки
на рудно богатство.
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар