СИТИ СМО СВЕГА
Књига коју држите у руци је бунтовна и неподобна књига. Храбра књига. Некада се за овакве књиге ишло у затвор. Сада их нова власт само игнорише, што је најтежи облик борбе. Ваљда зато, што све власти добро знају: где сви вичу, ту се ништа не чује.
Трагедија овог света, а посебно нас Срба је у томе, што су многи врхунски писци отишли у заборав, само зато што су имали гениталије и смели да кажу шта мисле. Да је којим случајем Јиржи Лец жив, данас би писао о цвећу и поморанџама. Времена се мењају, људи се мењају, све тече неким чудним током, појави се неки сјајни афористичар, као што је Горан Иванковић, али брзо бива ућуткан злом вољом актуелних моћника. Речју, људи се људима штите од људи, плот којим су ограђени не дозвољава уплив тешких речи које откривају њихове мане, криминалне карактере и отимачки менталитет.
А народ воли баш овакве књиге. И чита их са радошћу и задовољством. Коментари теку по кулоарима и сеоским продавницама, уз опрез да се не чују и не буду примећени.
Навешћу само неколико врхунских сатиричних мисли, уз напомену да је већина сјајна и антологијска.
„ Народ који ћути, мора да се прискушкује."
„ Власт му је ушла у крв. Неће је дати без крви."
„ Народ је сит оних, због којих гладује."
„ Нисам могао више да ћутим. Накашљао сам се."
„ Народ је проговорио. Шапуће."
„ Одложили су оружје. Да охладе цеви"
„ Заврћу нас уврнути."
„ Овде нико није остао гладан. Умро је."
„ Обдукција је показала од чега је покојник умро. Од чега је живео, и даље се не зна."
Има међу овим мислима и нечег филозофског. Иза многих стоји филозофски узвичник, помешан са сатиричним јауком. Философија и мудрост избијају из многих афоризама, што им само повећава вредност. Велико је задовољство читати овакву књигу. Она је прошарана шалама, сатиром, филозофијом, па чак и еротиком. То могу само велики мајстори и мислиоци.
Ево неколико таквих:
„ Сутра ћемо сазнати да нам је данас било боље"
„ Видим добро. Није добро."
„ Продали су нас јефтино. То ће скупо да нас кошта.
„ Нису се они високо попели. Ми смо ниско пали."
„ Историју пишу јунаци, а потписују је дезертери."
„ Човек треба да буде велики мајмун, да би га чувале гориле."
Овакви афоризми могу се ређати у недоглед. Човек који потписује ову књигу, очигледно израста у велико име српске сатире. Горанове мисли надмашују језичку подлогу, размахују се до крајњих висина, а он као безазлени дечак интелектуално жонглира спреговима, речима мислима...
Афоризам је мисао која има дупло дно. Може се читати на два и више нивоа. Симболика је вештина песника и сатиричара. А сатира је као печурка. За неке отровна, за неке лековита.
Неки Иванковићеви афоризми остаће нам у трајном сећању. А то није мала ствар. Памте се само врсне мисли и незаборавне пароле. Од многих романа и хроника, остане само покоји афоризам, док се, опет неки разраста у есеј, приповетку и роман.
Ова књига ће наићи на добар пријем код читалачке публике, а име њеног аутора постаће још познатије у свету сатире.
Зато је искрено препоручујем за штампу.
Радмило Мићковић
ОДАБРАНИ АФОРИЗМИ:
Оно што нас изједа има добар апетит.
Кад дирнеш врх, дотакнеш дно.
Угасите светла! Кварите нам мрак.
Где народ пристаје на све, остаће без свега.
Вођа се не осврће на народ. Зна да је заостао.
Вођа не спава. Брине да се народ не пробуди.
Народ је проговорио. Шапуће.
Искључио сам телевизор. Да се председник мало одмори.
Председник је данас обећао боље сутра. И сутра ће.
Видим одлично. Мрак је!
Од нас траже немогуће. Да се опаметимо.
Добро стојимо. Никуд се не померамо.
Нису баш све покрали. Школске дипломе су купили.
Лопови су се добро маскирали. Обукли су полицијске униформе.
Било би нам боље да нам није овако добро.
Човек када пукне не чује се. Али се види.
Озвучени - огласите се!
Ја верујем председнику. Знам да сигурно неће урадити оно што је обећао.
Глупи не знају да су паметни кад ћуте.
Арапи купују земљу по Србији. Мало им њихове пустиње.
Истина је. Лажу нас!
Замислите да криминал није организован. Ко би то похватао?
Подмазао сам шефа на послу. Више га не чујем.
Не знају шта раде, али мора се признати да то раде одлично.
Власт је заинтересована за моје мишљење. Прислушкује ме.
Што ми плата више касни дуже ми траје.
Одложили су оружје. Да охладе цеви.
Коњ има четири ноге, а коњина две.
Постављен је на одговорно место. Више ником не одговара.
Не могу да га покваре. Он је непоправљив.
Ми стојимо много боље од других. Други напредују.
Председник наше странке не воли да чита. Навикао је да диктира.
Лако је изаћи из кризе. Одеш одавде.
Видим добро. Није добро.
Одабрао: ДИБ
Белешка о писцу
Горан ИВАНКОВИЋ, рођен је 1962. у Љигу. Живи и ради у Бранчићу код Љига.
Пише афоризме, епиграме и кратке сатиричне приче. Сарађује с више дневних, недељних и периодичних штампаних издања, као и бројним електронским медијима.
Своје радове објављује у Јежу, Вечерњим новостима, Политици, НИН-у, Енигматици, ... у култној радио емисији Караван ( Радио Београд 1), више сатиричних портала ( Етна, Шипак, Сатираскоп, Сатиргора, Балканиум, Конкретно...), као и на свим друштвеним мрежама.
За свој рад је више пута награђиван.
- Друго место за афористичара године ( Ерски кабаре 2020, Чајетина);
- Треће место ( Чивијада 2022, Шабац);
- Награда „Вук Глигоријевић" за најбољи афоризам на Сатира фесту 2022, (Београд);
- Друго место на „Данима сатире "( Житковац 2024.);
- Прво место за афористичара године ( Ерски кабаре 2024,Чајетина)
Заступљен је у више зборника и антологија афоризама.
![](https://buffer.com/add?url=https://sipakrs.blogspot.com/2024/11/blog-post_23.html&picture=https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHOTg_7IpV8HMcFB56Aza-dKWcGVLokynHPqua4JTWjqnjJ4aeaYWGSgmPs-fB_C0SPAxGFZ59f7iu6kdt8tac4fPUbP7YZkb5Mr6kBndo5Gu5lynJVha7J08zwDU5rj_7d-n5eDssWFjKlBmsbJr48m9NlxO_TnjRiPUAZP5H3LX9_hX-pUE2wDQnchU/s72-w440-c-h640/IMG_7895.jpeg&text=ПРЕДСТАВЉАМО НОВУ КЊИГУ АФОРИЗАМА "НИЈЕ СРПСКИ ГУНЂАТИ" ГОРАНА ИВАНКОВИЋА ГОРКОГ&via=stc_network)
0 коментара:
Постави коментар